KELN - Brisel nakon propasti Južnog toka nema odgovor na gasne potrebe jugoistočne Evrope, kaže austrijski ekspert Gerhard Mangot koji smatra da EU duguje odgovor Beogradu i Sofiji zašto su ostali bez prihoda.
Mangot u intervjuu radiju Dojče vele ne isključuje, međutim, mogućnost da bi gradnja gasovoda Južni tok mogla da bude nastavljena ukoliko se promene okolnosti, ali dodaje da je to malo verovatno.
"Sve se kreće u pravcu toga da je poglavlje Južni tok zauvek zatvoreno", rekao je.
Upitan na koje okolnosti misli, Mangot kaže da Evropska unija nije saglasna sa pravnim okvirima Južnog toka.
"Brisel istrajava na pravilima Trećeg energetskog paketa: da i drugi ponuđači moraju imati pristup gasovodu kao i da isporučilac gasa ne može istovremeno biti vlasnik gasovoda. Od tih principa EU ne želi da odustane. Ranije je u pojedinim slučajevima pravila izuzetke", podsetio je.
Sada tih izuzetaka nema, a Mangot kaže da za to postoje dva razloga, a prvi je da ne žele da Ukrajina trpi.
"Strateški cilj Rusije je naravno bio da Južnim tokom zaobiđe Ukrajinu kao tranzitnu zemlju. Drugi razlog je trenutno zaoštravanje odnosa Brisela i Moskve. U takvoj situaciji velikih napetosti EU očigledno nema nameru da odstupi od svojih pozicija. Rusija je onda digla ruke", kaže Mangot.
Prema njegovim rečima, gasovod je na ledu od juna, a tada su EU i Rusija najavile da će zajedno tražiti rešenje. Utisak je da ga nisu baš previše predano tražili, dodao je.
"Za Moskvu je Južni tok oduvek bio veoma skup plan koji je ispunjavan iz političkih razloga bez mnogo osvrtanja na troškove. Međutim sada, u svetlu finansijskih sankcija SAD i EU, nije lako finansirati tako skup plan. Mnoge zapadne banke, koje je trebalo da budu zajmodavci, sada su skeptične i uzdržane", naveo je.
Upitan da li očekuje neku vrstu osvete Moskve kroz povećanje cena gasa, posebno u zemljama kroz koje je trebalo da ide gasovod, Mangot kaže:
"Tek uslovno. Jer u ugovorima sa balkanskim zemljama upisana je ista formula za formiranje cene kao u ugovorima sa zapadnoevropskim mušterijama. To je, naime, vezivanje za cenu nafte na svetskom tržištu. Kada cena nafte znatno opada, padaju i cene koje Gazprom može da traži. Problem je samo što više neće biti moguće političke povoljne cene kakve su ponuđene recimo Bugarskoj za učešće u Južnom toku".
On je ukazao da EU u svakom slučaju nema odgovor kada se radi o sigurnosti snabdevanja gasom mnogih zemalja u jugoistočnoj Evropi.
"Ove države posebno ispaštaju kada između Moskve i Kijeva dođe do trzavica ili obustave gasnog tranzita. Južni tok je svakako bio mogućnost da zemlje poput Bugarske i Srbije smanje taj rizik. Sada EU mora da objasni ovim zemljama zašto će ostati bez stotina miliona dolara koje bi dobile od tranzita ruskog gasa, posebno jer je ovim državama taj novac preko potreban. Mislim da EU nema odgovor na to pitanje", kaže Mangot.
Zapadnoevropske zemlje će, međutim, i dalje dobijati gas po povoljnoj ceni, uveren je.
"Nema sumnje da recimo Nemačka ili Britanija uopšte ne zavise od eventualne gradnje Južnog toka - oni se snabdevaju preko Severnog toka ili Jamala. Za te države je lako i besplatno da blokiraju projekat poput Južnog toka. To baš i nije znak solidarnosti unutar EU. Pitanje je šta će Brisel ponuditi jugoistočnim zemljama Evrope koje sada plaćaju ceh geopolitičkog konflikta? EU će stajati praznih ruku i to će svakako izazvati uzrujanost u okviru Unije", naveo je.
A na pitanje da li postoje alternative, s obzirnom na to da su obnovljiva energija ili tečni gas iz SAD na dugom štapu, Mangot kaže da je naravno moguće da Rusija napravi čvorište gasne trgovine na tursko-bugarskoj ili tursko-grčkoj granici.
"U tom slučaju bi na Evropljanima bilo da izgrade gasovode dotle, kako bi mogli da preuzmu energent. Ipak, možemo sumnjati da EU razmišlja u tom pravcu. Postoji ogroman pritisak pojedinih članica, ali i SAD, da se od Rusije kupuje manje gasa nego do sada. Svedoci smo histerične debate o tome da li Evropa zavisi od ruskog gasa ili Rusija zavisi od evropskih para. Zapravo su dve strane međusobno zavisne i obe od saradnje mogu da profitiraju", kaže on.
Inače, Mangot (48) je profesor političkih nauka na Univerzitetu u Inzbruku. Od 1991. je istraživač i savetnik Austrijskog instituta za međunarodne poslove i to za pitanja bivšeg Sovjetskog Saveza i istočne Evrope, a od 1995. predavač na bečkoj Diplomatskoj akademiji. Profesor Mangot piše i svoj blog u kojem se uglavnom bavi dešavanjima u Rusiji i, u poslednje vreme, krizom u Ukrajini.
