BEČ - Niki Lauda (66) je od malena imao novca, ali ne voli baš da ga troši.
Potiče iz porodice industrijalaca, plemića, a kasnije je i sam zaradio milione, prvo kao trostruki svetski prvak Formule 1 (1975, 1977. i 1984; pobedio u 25 trka; 54 puta bio među prva tri), a potom i kao preduzetnik, vlasnik avio-kompanija.
Međutim, Lauda je odavno poznat kao veoma štedljiv, čak ga smatraju cicijom. Bio je čak i zaštitno lice jedne reklame za jednu banku uz njemu svojstven slogan "Nemam ništa za poklanjanje!". U Austriji kruži glasina da iz Laudinog novčanika, ako ga ikada i otvori, izleću samo moljci.
Iako je Lauda do sada vio ćutljivi multimilioner, i ćutao o svom imetku koji se procenjuje na trocifrenu milionsku sumu u evrima, nedavno je progovorio ovoj temi i sa Koni Bišofsberger (Conny Bischofsberger), novinarkom tabloida Kronen Cajtung , izdao knjigu "Govorimo o novcu" (Reden wir über Geld).
Kada je njegov deda, direktor velikog industrijskog kombinata, čuo da Niki želi postati vozač trkaćih automobila, rekao je da je to "sport za budale". Nikiju je tako od malena bilo jasno mora sam da se bori za ono šta želi, a novac je bio logična posledica uspeha. Na prigovore da je cicija, Lauda odgovara da je svet pun ljudi koji bacaju novac kroz prozor, da bi zatim bankrotirali.
"Oni koji paze na svoj novac imaju bolju priču. Preduslov nastanka bogatstva je potreba da se novac sačuva, a ne da se potroši", kažee Lauda.
Lauda priznaje da je pripadnik "stare škole", i da najviše voli da u rukama ima gotovinu. Kad mu treba novac, ide u banku, i ne želi da se gnjavi sa bankomatima. Po Laudi, "tražiti kredit ima smisla samo ako su kamate niske, ako se kredit traži za mudar poslovni model, ako kredit tražioca poslovno ne umrtvljuje nego ga čini agilnijim i ako ima osiguranje čak i u najgorem slučaju". Kredit ne sme da stvara zavisnost, da ograničava u odlukama, a to čini ako dužnik ne može da raspolaže sa čitavim svojim prihodom, podseća Lauda.
U knjizi o novcu Lauda govori o svojih sedam pravila za uspešno poslovno pregovaranje. Jedno od njih je nepokazivanje emocija tokom pregovaranja. Pritom priznaje da je najviše oo veštini pregovaranja naučio od Enca Ferarija i Bernija Eklestona.
