Darko Markov, kaže da se kroz život uglavnom bavio snovima, iluzijama, idealima... od kojih i nije video neke koristi, ali da jedno drugog ne napuštaju, pa ko duže izdrži. Markov je "tri u jedan" i pesnik i pisac i glumac, a svoje prve ,,spisteljske” korake napravio je pišući ljubavne stihove, dok je kisnuo pod nečijim prozorima i tako čekajući nastaju tri njegove zbirke pesama ("Plači i zri", "Tama na nedrima reke" i" Pesme iz bečkog podruma") Markov 2009. objavljuje svoje prvo prozno delo "Sumrak u bečkom haustoru".
Ova istinita, tragi-komična bečka priča postaje autorov zaštitni znak. Ubrzo priču adaptira u istoimenu monodramu koja je do sada izvedena više desetina puta. Posle četiri godine stiže i nastavak priče odnosno drugi deo romana "Sumrak u bečkom haustoru 2 (baba Boska)", koji je također adaptiran u urnebesni pozorišni komad. Markov u međuvremenu osniva glumačku grupu "Nesvrstani diletanti" čija glavna tematika i orijentacija postaje parodija na bečki ,,javni” i ,,kulturni” život. Ovaj daroviti i nadasve duhovioti autor na daske koje su počele da mu znače život postavio je nedavno i treću satiričnu komediju "Kako postati vrhovni Srbin u Beču". radi se o istinitoj priči o očajničkim pokušajima junaka da postanu vrhovni Srbi i dokopaju se austrijske političke scene.
Ova urnebesna komedija premijerno je izvedena 10. aprila u poznatom bečkom kulturnom centru,,Sargfabrik´´. Posle odličnog prijema kod publike zakazane su nove izvedbe 13.maj i 3. jun na istom mestu.Markov je podelio svoje utiske o sa Kurirom
"S obzirom na teškoće koje su nas pratile u toku priprema predstave, škakljivosti teme, i specifičnog ukusa bečke publike, bili smo pomalo skeptični i nismo znali kakvu reakciju publike da očekujemo. Međutim prepuna dvorana gde su neki čak stajali i prtili gotovo dvočasovnu predstavu na nogama razbila je sve naše sumnje. Reakcija publike bila je iznad svih naših očekivanja", kaže Markov. Vlada veliko interesovanje za dve sledeće predstave i to je najveća nagrada za mene i moju ekipu ljudi, za koje imam samo reči hvale. Naime, svi glumci su ljudi iz mog okruženja a ogromnim potencijalom koji sam odmah prepoznao. Neki od njih su prvi tut izašli pred publiku i imali vatreno krštenje. Pokazali su vrhunski profesionalizam, zalaganje, spremnost da slede sve moje ideje i zamisli iako smo radili u kasne večernje sate posle redovnih poslova i obaveza. Neizmerno sam zahvalan Svetlani,Jeleni, Ivanki, Katarini, Momčilu, Nenadu, Milenku, Mihajlu.
Na pitanje gde pronalazi inspiraciju Markov odgovara da je već duže vreme svoje stvaralačke inspiracije bazirao na kulturno –javnom životu srpske zajednice u Beču (a i šire).
"Biću slobodan da kažem da su ljudi koji se samozvano proklamuju za "predsednike", "predstavnike", "čuvare srpskog jezika i kulture", "braniocne srpskog dostojanstva i vrednosti". Svi oni su zapravo tragikomični likovi koji nisu uspeli da srede čak ni svoje živote, ali su dali sebi za pravo da rešavaju sudbinu srpskog naroda u dijaspori.Dovoljno su živopisni i inspirativni, da se o njima mogu pisati predstave i serijali u nastavcima . Predstava se u suštini ne bavi samo njima, već u svojim groteksnim elementima pokazuje šta biva kada se sudare kruta austrijska birokratija i srpska nesloga, te želja za samopromocijom, kao i paganski običaji i navike (o ovom slučaju vlaška magija). Dobijamo prave scenske efekte i sliku svih nas ovde u dijaspori" kaže Markov i dalje pojašnjava svoje viđenje dijaspore.
"Moje viđenje dijaspore je u moje dve knjige i tri pozorišna komada, ali naravno nije sve baš tako crno. Perspektivu vidim u mladim i obrazovanim ljudima koji se bude i vide kolika je štetno kada su pogrešni ljudi na pogrešnim mestima. Ovo je ustvari i suštinska poruka koju ja želim da dam. Ovakvim svojim delovanjem ne želim da zadovoljavam svoje stvaralačke porive, već da probudim prave ljude koji imaju potencijal da unesu suštinske promene u kulturni javni zivot Srba u Austriji.
Ponoviću da negativni likovi iz mojih predstava ruše ugled svih nas i "troše kredite" pred austrijskim institucijama rasipajući ionako malo energije, koja nam je više nego potrebna da bi uradili prave i konkretne stvari koje bi nam pomogle u svakom pogledu i dale srpskoj zajednici ugled koji stvarno zasluzuje.
Pitali smo Markova i kako napreduje ekranizacija njegove predstave tačnije snimanje dokumentarnog serijala "Sumrak u bečkom haustoru".
"Snimanje se privodi kraju, i to je projekat na koji sam posebno ponosan. Ovim filmom ostavljam Srbima u Beču jedno trajno svedočantvo svih nasih prilika i neprilika. "Sumrak"je postao moj krst i moj zaštitni znak, jer je od njega nastala nagledanija monodrama, a onda su neki ljudi došli na ideju da po njoj snime film. Do realizacije je doslo zahvaljujuci reditelju Mladenu Đorđeviću, koji je prepoznao suštinu i poruku kao i to da naša dijaspora u Austriji prosto vapi za ovakvom pričom. Naravno pripreme i realizaciju čitave priče pratili su već uobičajeni problemi, od finansijskih do organizaciono-tehničkih, ali i to prolazi.
(V. S.)
