BEČ - U bečkom Ringturmu otvorena je izložba "Srbija: Grad kao regionalni kontekst za arhitekturu", koju su priredili profesor Adolf Štiler (Adolph Stiller) dobar poznavalac srpske arhitekture uz pomoć Bojana Kovačevića, sa kojim je već organizovao nekoliko izložbi.
Ova postavka prikazuje građevine u Srbiji od "male" seoskih kuća, do reprezentativnih, državnih institucija. Izložba prikazuje dela moderne i savremene arhitekture, projekte realizovane od 1920-ih do današnjih dana.
"Ova izložba pokazuje značajna arhitektonska dela iz 1920-ih i 1930-ih godina u Srbiji, kada je očigledan prodor modernog izraza, kao i vrhunske primere arhitekture iz vremena Titove Jugoslavije, kada država pokušava da bude avangardna i u arhitekturi" podsetio je Štiler na konferenciji za novinare.
Arhitektura Srbije se razvila i zamah dobila u drugoj polovini 19. veka, posle sticanja potpune nezavinosti. U međuvremenu, do današnjih dana, na teritorija Jugoslavije i Srbije bila je zahvaćena ratovima, političkim promenama i velikim migracijama, tako da se gradovi Srbije nisu razvijali kao mnogi drugi evropski, i nisu kontinuirano arhitektonski rasli, podseća Štiler.
Ipak, vrhunski arhitekte koji su delovali u Srbiji u vreme Kraljevine Jugoslavije i kasnije u Titovoj Jugoslaviji, Nikola Dobrović (1897-1967), Dragiša Brašovan (1887-1965), Branislav Kojić (1899-1987) , Milan Zloković (1898-1965) i Đorđe Tabaković (1897-1971) bili su izuzetni arhitekti, koji su imali uticaj na generacije arhitekata posle Drugog Svetskog rata. U generaciji posle njih se ističu Ivo Antić, Aleksej Brkić, Milorad Macura, Bogdan Bogdanović, kao i još živi, 94-godišnji Mihajlo Mitrović.
Izložba ne prikazuje samo arhitektonske "ikone« Beograda, Novog Sada, Niša i drugih najvećih gradova Srbije. Bojan Kovačević podseća da posebno mesto u katalogu i na samoj izložbi ima Trg partizana u Užicu (1957-1961) arhitekte Stanka Mandića, u kojem se ogleda mediteranski duh (Mandić je studirao neko vreme u Italiji). Ovaj trg je verovatno najveći domet srpske arhitekture i urbanizma posle Drugog Svetskog rata. Na izložbi vidimo i, kako kaže Bojan Kovačević, redak primer "male" arhitekture u Srbiji, kuće u kojima je očigledno da ih je napravio dobar znalac i arhitekture i društvene istorije. Reč je šest dupleks kuća za goste Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi, podignutih na Avali 1965. Arhitekta im je bio Bogdan Bogdanović.
Neizvesna sudbina zgrade Generalštaba!
Naravno, na izložbi u Beču ne nedostaje kompleks Generalštaba (1954-1965) u Beogradu Nikole Dobrovića, koji je, kao i starija zgrada Komande vazduhoplovstva (1935-1939) u Zemunu Dragiše Brašovana, teško oštećena u NATO-vom bombardovanju Srbije 1999. Pitamo Kovačevića šta će da se uradi sa Generalštabom, kojeg i mnogi strani teoretičari arhitekture smatraju vrhunskim delom.
" Prošlo je punih 15 godina do prvih procena koliko bi koštala pojedina rešenja za ovu građevinu. Na žalost, još uvek jedan deo javnosti u Srbiji ne vidi zgradu Generalštaba kao kulturnu i arhitektonsku vrednost koju treba sačuvati", kaže nam Kovačević.
