BEČ - Sve više pojedinaca i organizacija u Austriji uključuje se u pomoć imigrantima, koji neprestano u velikom broju dolaze u državu. Od nedelje 30. avgusta su na svim većim železničkim stanicama u Beču stalno prisutni timovi profesionalne Prve pomoći.
Na stanicama su raspoređena i specijalna sanitetska vozila K2 i K3, u kojima istovremeno može biti pregledano i prvu pomoć dobiti do 15 lica.
Tokom noći na bečkim železničkim stanicama uvek su po dvojica pripadnika "Sanitetskog bečkog tima", kojeg čine Crveni krst Beča, Radničko udruženje Samarićana, Jovanovci, Maltežani i Profesionalne prve pomoći.
Da imigranti koji nemaju nikakvo drugo rešenje ne bi morali da noće napolju, pod vedrim nebom, Crveni krst i Radnički savez Samarićana je u jednoj hali postavio 100 poljskih kreveta. Ovo prenoćište je otvoreno svakodnevno od 19 do 7 sati ujutru.
Austrija ove godine očekuje barem 80.000 zahteva za odobravanje azila. To je triput više nego prošle godine. Osim državnih i nevladinih humanitarnih organizacija, sve veću spremnost za pomoć imigrantima iskazuju i pojedinci, ljudi koji su spremni da dobrovoljno pomažu drugima.
Od ukupno oko 9.000 ljudi koji pomažu projekte Karitasa (Caritas) u Austriji, njih oko 2.500 se angažovalo direktno u pomoći izbeglicama. Neki pomažu direktno na železničkim stanicama ili u izbegličkim prihvatnim centrima, dok drugi pružaju dugoročnu podršku. Ovi drugi izbeglicama daju časove nemačkog jezika i na druge načine im pomažu u snalaženju u Austriji.
Mnogi stanovnici Austrije odazivaju i na spontane apele, pre svega u stambenim kvartovima. Stanari se ovih dana pozivaju da na određeno mesto donesu odeću, higijenska sredstva, olovke, sveske, knjige za učenje nemačkog i razne druge stvari koje mogu dobro doći izbeglicama.
Mnoge akcije pomoći su spontane, ali su sve bolje umrežene. Na internet strani www.fluechtlinge.at, koju je postavio Grad Beč, građani se informišu gde da se obrate ako žele da pruže smeštaj ili daju materijalnu pomoć imigrantima.
Na strani www.refugees.at se nalazi vozni red iz pravca Mađarske i aktuelne infromacije o tome šta je neophodno na železničkim stanicama u Beču, kao i onima u Lincu, Salcburgu i Minhenu. Rimokatolička crkva u Austriji je formirala internet stranu www.asylhilfe.katholisch.at, na kojoj su informacije o tome "kako crkva pomaže" , "kako ja mogu pomoći" i mnoge druge relevantne.
Karitas je već našao smeštaj za oko 5.000 ljudi. Evangelistička crkva u Austriji takođe užurbano traži smeštajne kapacitete u svojim župama. Smeštaj i pomoć na dugi rok od Crvenog krsta u Austriji ima 2.500 lica. Bečka nadbiskupija kaže da će u u sledećih par nedelja u Beču omogućiti smeštaj za još 1.000 izbeglica.
Smeštaj je još uvek najveći problem. Znatan broj migranata još uvek nema čvrst krov nad glavom. U koruškom mestu Althofen 240 ljudi još uvek spava u šatorima. prvo je najavljivano da će ostati u šatorima i najesen, te da će u šatorima biti grejanja, ali je poslednja vest da će uskoro biti premešteni u stambene kontejnere.
U donjeaustrijskom Trajskirhenu, u čijoj nekadašnjoj velikoj kasarni se nalazi glavni centar za prvi prihvat azilanata u Austriji, sredinom ove nedelje je oko 1.600 ljudi moralo da bude u šatorima.
Sve je veći broj pojedinaca koji su spremni da ustupe svoj prostor za stanovanje imigranata u nevolji. Od početka avgusta, Ministarstvo unutrašnjih poslova Austrije je centralna institucija za koordinaciju izbegličkog smeštaja i u privatnim objektima. Savezno ministarstvo proverava objekte u kojima može da smesti više od 50 lica, dok kontrolu onih manjeg kapaciteta prepušta pokrajinskim organima.
Do početka septembra MUP Austrije dobio je 935 prijava ljudi koji žele da smeste izbeglice u svojim objektima, privatnim kućama, hotelima, pansionima i drugim zgradama. Najviše prijava je iz Donje Austrije (278), a slede Štajerska (150) i Beč (145). Od devet austrijskih pokrajina, najmanje privatnih smeštajnih ponuda je iz nevelikog Forarlberga (8).
Smeštaj jednog azilanta 19 evra dnevno
Jedna privatna inicijativa nazvana "Izbeglice, dobrodošli" (Flüchtlinge Willkommen), dobila je zamah poslednjih nedelja. Sve više joj se ljudi javlja sa viškom stambenog prostora, pa je do početka septembra uspela da smesti 56 lica, kazao je juče za ORF David Cistl (David Zistl), vođa ovog projekta.
Većinom su to ljudi iz Afganistana, Sirije, Somalije, Iraka i Eritreje. Cistl istovremeno kritikuje državu, koja za smeštaj jednog azilanta u masovnom smeštaju izdvaja 19 evra dnevno, to jest oko 600 evra na mesec, dok za one u privatnom smeštaju daje samo 320 evra mesečno.
