BEČ - Pozorišna predstava "Od vulkanizera do menadžera“ ("Sumrak u bečkom haustoru 2“), bečkog pisca i glumca Darka Markova, izvedena je sinoć u u kući kulture "Fabrika kovčega“ (Die Sargfabrik), u 14. bečkoj opštini.
Iako je sinoćno prikazivanje bilo već šesto po redu, interesovanje bečke publike za ovaj pozorišni komad i dalje ne jenjava, a da će tako i dalje ostati najbolje govori činjenica da je publika posle predstave salu napustila sa osmehom na licu.
Osim predsednika srpskih organizacija u Beču, koji se tokom predstave, gotovo sve vreme, čas grle i ljube, čas međusobno optužuju i svađaju, Markov je u svoj pozorišni komad ubacio i nekoliko veoma zanimljivih likova.
Najupečatljiviji su Her Krumpel, predsednik bečke "Radničke komore za nezaposlene", koji na sceni, pijući rakiju i jedući ćevape, uporno vrti jednu te istu priču o integraciji. Markov time aludira na predstavnike bečkog političkog miljea, koji, iako se trude da se pokažu u drugom svetlu, ustvari uopšte ne mare za naše ljude, pa čak ni onda kada imaju neku, pre svega sopstvenu političku korist.
Drugi među fiktivnim Markovim likovima je doktor Volfi Štrombah, koji se na srpskom skupu pojavljuje kao psihijatar koji piše naučni rad na temu "Patološko ponašanje Srba u okviru zajednice“ i koji uvek iznova pokazuje koliko daleko može da ide srpska nesloga.
Predstavom i njenim sinoćnim izvođenjem zadovoljan je i sam autor.
"S obzirom da je predstava i naporna i zahtevna i da zbog naših radnih obaveza i uslova za rad nismo u mogućnosti da održavamo probe, ja sam prezadovoljan kako to sve funkcioniše. Pre svega ovim timom ljudi koji to sve radi iz čistog entuzijazma, čiste želje i ljubavi prema ovoj priči“, rekao je za Kurir Darko Markov.
Ova predstava je, prema rečima austora, svojevrsna parodija na javni i kulturni život Srba u Beču i Austriji i indirektno se odnosi na ovdašnje predstavnike našeg naroda.
"Svestan sam da je tematika ove predstave u jednu ruku zabavna i smešna za publiku, međutim ko pogleda tu drugu stranu, to nimalo nije zabavno. Ja od ovoga nemam nikakvu ličnu ili materijalnu korist, već ovo radim iz želje i ljubavi i iz jednog pionirskog pokušaja da kroz ovakav način i vid predstavljanja prodrmam malo ovu bečku scenu. Suština čitave priče je kritikovanje funcija koje pojedini ljudi obavljaju“, naglašava Markov.
Predstava, još od svog nastanka, kao i njena tematika izazivaju različite komentare među Srbima u austrijskoj prestonici.
"Kad se čovek bavi istinom i satirom, naravno da ne može očekivati da to bude ni zahvalno, a u najmanju ruku, niti prijatno po mene. Ja sam taj put izabrao, utrasirao sam ga na taj način, pa kako bude“, kaže za kraj Markov.
