BEOGRAD - Berba grožđa na pojedinim plantažama u Srbiji počela je, zbog suše, ranije nego obično, očekuje se nešto manji prinos vinove loze, ali dobar kvalitet vina.
Berba grožđa za potrebe proizvodnje penušavih vina na plantažama kruševačkog "Rubina", najvećeg prerađivača u centralnom delu Srbije, počela je 15. avgusta, rekao je tehnički direktor te vinske kuće Dejan Debeljaković.
Već smo obrali određene količine "šardone" i "pino nuar", koji se zbog tehnološkog postupka beru pre pune tehnološke zrelosti", objasnio je on.
Debeljaković je za ponedeljak 20. avgusta najavio berbu rane sorte grožđa "muskat otone" što je, kako je kazao, deset dana ranije u odnosu na prethodnu godinu.
On je dodao da se očekuje manji rod pojedinih sorti grožđa za oko 30 odsto kao direktna posledica niskih temperatura u zimskom periodu, a kasnije i suše i naglasio da je trenutno "zdravstveno" stanje grožđa dobro, i da se može očekivati jako dobar kvalitet.
Berba grožđa ove godine ranije će početi i u aleksandrovačkoj Župi, kraju koji je poznat po velikom broju vinarija - više od 120 i zasadima vinograda na oko 3.500 hektara.
Jedan od vinara, Milan Spasić vlasnik vinarske kuće "Spasić" kazao je da će berba grožđa u Aleksandrovcu ove godine početi dve nedelje ranije odnosno sredinom septembra, dok će se pojedine sorte poput "šardone" obrati i pre.Iako će rod biti manji, Spasić kaže, da očekuje jednu od najboljih godina po kvalitetu.
Berba vinskih sorti grožđa i na Fruškoj gori počela je znatno ranije, a očekuju se nešto manji prinosi, izjavila je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Nada Korać. Od prošle sedmice u fruškogorskim vinogradima već se beru "šardone", "neoplanata", "traminac" kao i nova sorta "panonija".
"Visoke temperature početkom avgusta uslovile su brže isparavanje vode i prinudno sazrevanje zrna kao i povećanu koncentraciju šećera u grožđu na 20 i više procenata", objasnila je Korać.
U ravničarskim delovima Vojvodine berba grožđa počeće nešto kasnije, jer je u mnogim vinogradima kasnila vegetacija, zbog niskih temperatura prošle zime, a ta kasnija berba dati i bolji kvalitet zrna.
Etnolog Slobodan Jović, mišljenja je, da će generalno, godina biti dobra kada je u pitanju rod grožđa i kvalitet vina iako je suša uzela danak, a sorte na pojedinim mestima podbacile.
Jović, koji je i profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, rekao je da je do 30 procenata vina koje se proizvodi uglavnom u manjem broju velikih vinarija u Srbiji dobrog kvaliteta.
Problem kvaliteta našeg vina je u tome, što se oko 60 odsto proizvodnje nalazi u rukama malih, individualnih proizvođača na selu koji nisu ovladali visokom tehnologijom proizvodnje vina, ukazao je Jović.
On je napomenuo da je kvalitet vina određen vrstom vinove loze, prinosom i tehnologijom prerade grožđa i dodao da Srbija uvozi dosta vina, jer iz domaćih vinarija ne može da zadovolji sopstvene potrebe.
Prema Jovićevim rečima, Srbija je nekada imala 100.000 hektara pod vinovom lozom, a sada se ne zna da li imamo i petinu od toga.
On je upozorio i da "uvoznčki lobi" u Srbiji dopušta uvoz lošeg vina bez kontrole, što uništva i seče naše vinogradarstvo.
Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), prošle godine Srbija je uvezla vina za nešto više od 38 miliona dolara, a izvezla blizu 17 miliona dolara. Godišnja potrošnja vina po stanovniku je između tri i četiri litra.
U komori napominju da kvalitet srpskih vina stalno raste i da se u proteklih nekoliko godina broj vina sa geografskim poreklom višestruko povećao. Trenutno, u sistemu geografskog porekla imamo više od 160 vina.
