Trudnice u Srbiji imaju super uslove. Mogu da otvore trudničko bolovanje, imaju 100 odsto finansijsku nadoknadu kad odsustvuju s posla, imaju pravo na porodiljsko odsustvo, besplatan gradski prevoz, besplatnu zdravstvenu zaštitu...
„To je sve fantastično, šta više poželeti“, pomislio bi neko ko život posmatra kroz formalnost, papire, pravila, zakone ili nas poredi s nekom neku drugom zemljom gde zakoni nisu tako naklonjeni trudnicama. Ali, ljudi, život nije birokratija. Hajde da vidimo šta se tu stvarno zbiva.
Trudnice u velikom broju slučajeva i nemaju posao! Samim tim, briga njih da li u zakonu piše „nadoknada 100 odsto ili 65 odsto“, njima ni iz džepa ni u džep. One već pet-šest godina, otkako su završile škole i fakultete, sanjaju da se zaposle, a posla nigde, samim tim, šta im znači što „poslodavac ne sme da otpusti trudnicu“ ili „trudnoća ne sme da utiče na zaposlenje“.
I šta znači onim „srećnicama“ koje ipak imaju posao što su u tom zakonu zaštićene ako im poslodavac bez pardona da otkaz iako im je stomak do zuba.
I džaba nama to što su političarima puna usta trudničkih prava kad je u stvarnom životu odnos prema njima surov. I na kraju, tu je još jedan problem, kako i da se usude da budu trudne, kad znaju šta ih čeka. I tako... Zaključak je - super je trudnicama u Srbiji, i jadne one zbog toga.
