Pištolji, puške, bombe, noževi, sekire, satare, bejzbol palice, metalne i drvene štangle, konopci, žice, vešala, pesnice, ruke i noge, razbijene flaše, jastuci, svileni gajtani i gajtani za struju, lekovi, otrovi, alkohol...Svim ovim oruđima, oružjima i ostalim „ubojitim“ sredstvima građani Srbije svakodnevno se ubijaju. Svedoci smo strašnih zločina i porodičnih tragedija.
Okrvavili su ruke supružnici, roditelji, deca, braća i sestre, babe i dede, bliži i dalji rođaci, ljubavnici, komšije, kolege, prijatelji.
Zašto se ubijaju, otkud toliko mržnje, besa i krvi na ulicama, po kućnim pragovima i dvorištima? Zašto stradaju deca i zatiru se čitave porodice?Ratovi, beda, bolesti, siromaštvo, nezaposlenost, dugovi, pljačkaška privatizacija, korupcija... Urušavanje države i društva, sunovrat sistema vrednosti, lažne političke elite, nepotizam, nepravda, zakon jačeg...
Srbija je pod ovim strašnim teretom ušla u tranziciju, surovi kapitalizam koji je kod nas zastrašujuće mutirao. Ušli smo u ubitačan i surov tempo potrošačkog društva i njegov lažni sjaj.
Pod ovim dugogodišnjim pritiskom puca se psihički, fizički, finansijski, moralno... Akumulacija besa dostiže tačku ključanja.
Običan čovek postaje monstrum. Srbija, bure baruta.
