Poslanici Skupštine uzjogunili su se kao nikad dosad na vest da se ukidaju povlastice oko plaćanja putarina u Srbiji i da sad i oni, kao i svi ostali smrtnici, moraju da vade novčanike pred naplatnim rampama.
Narogušili su se zato što je njihova koža u pitanju, pa je bilo zanimljivo slušati ih juče s koliko žara brane svoja prava i svoje buđelare.
Zanimljivo, zato što te empatije ponekad nema kada je tuđa sudbina u pitanju.
Tada se svi pravdaju prethodnom vlašću, objektivnim a nametnutim okolnostima...
Ti isti poslanici do pre nekoliko meseci imali su platu od 107.000 dinara, sada im svakog meseca legne 83.000 dinara, i mogli bi sebi da priušte ovaj trošak, ali se vajkaju da drumovima krstare u ime naroda, a ne u svoje i da ne treba da krnje platu.
Bilo bi zanimljivo čuti šta o ovim njihovim kukumavčenjima misli prosečni građanin koji svakog meseca od crkavice plati 1.500 dinara za odlazak u Niš.
I svi su izgledi da će, kao retko kad, putarine ujediniti skupštinsku vlast i opoziciju i da će pokušati da isteraju svoje. Pitanje je ko će onda staviti tačku na „i“ i čija će biti poslednja - onih u Nemanjinoj 11 ili poslanička.
