NOVI SAD - Umesto da danas proslavljamo ćerkin rođendan, mi idemo na groblje. Umesto torte i poklona, ja lijem suze nad njenim i unukinim grobom.Nije joj monstrum dozvolio da napuni 24 godine, ni njoj ni detetu, koje je trebalo 12. novembra da napuni sedam meseci - započinje prvi put za medije svoju tužnu ispovest Ljiljana Đurđić, majka i baka ubijene Slavice (24) i unuke Nikoline, koja je tada imala svega četiri meseca, a kojima je suprug i otac Arpad Sabo (28) iz Lipara bukvalno prerezao grkljan sa 28 uboda nožem u podstanarskom stanu u Veterniku.Žive kao da ne živeLjiljana, ne prestajući da plače, govori da je i dalje u šoku i neverici, da ih svaki dan očekuje, da ne može da prihvati da joj nema ćerke i unuke, da s njihovom slikom pije kafu, jede, spava... Ne razdvaja se.
- Kad mi je ćerka rodila unučicu, bila sam presrećna. Dobila sam volju za životom. Podmladila sam se bila pored Nikoline. Ništa mi nije bilo teško za njih dve. A sada... Živim kao da ne živim. Borim se sama sa sobom da izdržim barem do suđenja, da monstruma pitam da li je gledao svoje dete u oči dok ga je klao - jecajući kaže Ljiljana.Kako navodi, želja joj je da on prođe u zatvoru gore nego što su njih dve prošle zbog njega.- Iz srca mu to želim. Ja ću otići kod njih dve, ali hoću da izdržim da ga pitam, a posle mi nije bitan život - kaže vidno potresena majka i baka. Hladan sto
Podrška roditeljimaRAZGOVOR S VESNOM STANOJEVIĆDušan kaže da je razgovarao s Vesnom Stanojević, koordinatorkom Savetovališta protiv nasilja u porodici: Svestan sam da ih ništa ne može da vrati. Ali želja mi je da se stane ovome na put. Da se više nikad nikome ovako nešto ne dogodi. Želja mi je da se i žene ohrabre, da pričaju, a ne kao moja ćerka što je ćutala o Arpadu... - kaže Duško.
