BEOGRAD - Uroše, sine, nije mama tebe zaboravila. Volela te je mama, ali nije mogla da te povede sa sobom. Ali, evo, odvede te tata, kojeg si toliko voleo i za kojim si patio. Uki, ustani da te vidim još jednom. Ostaću te željna, sine moj!
Na seoskom groblju u Skeli, kod Obrenovca, ovim rečima se Bajra, majka devetogodišnjnjeg Uroša Dragojlovića, oprostila od svog sina, koji se u subotu obesio u šupi kraj porodične kuće.
Osim najbliže porodice, dečaka su juče na večni počinak ispratili rodbina, komšije i drugovi iz škole. Od kuće do lokalnog groblja, Uroša su nosili na rukama u malom belom sanduku.
Kad su spustili kovčeg u raku, u kojoj je pre nešto više od četiri godine sahranjen i Urošev otac Miroslav Dragojlović, zajecala je mališanova sestra bliznakinja Aleksandra.
Držeći devojčicu za ruku, jedna rođaka joj je pomogla da se, po običaju, "otkupi" od voljenog brata.
- Bato, ja tebi dajem ovaj mali, beli cvet, a ti meni ceo svet - ponovila je tri puta devojčica obilazeći oko bratovog groba.
Niko na sahrani, nakon toga, nije više mogao da suzdrži suze koje su se stapale sa kapima kiše.
- I Bog plače za detetom! Velika je ovo tragedija - komentarisali su prijatelji porodice Dragojlović.
Uroševa baka Sabina neutešna. Deda Milić odmahuje glavom i dalje ne verujući u ono što im se dogodilo. Kažu, suze će da presuše, ali bol će ostati.
Kada su se svi poslednji put oprostili od mališana, jedan od rođaka prekrio je njegov kovčeg jaknom, koju je nekada nosio Urošev otac, a koju je posle njegove smrti dečak svakog dana grlio i ljubio.
Šta je malenog dečaka navelo da u subotu okonča sebi život nije poznato, ali meštani pričaju da je mnogo patio za ocem Miroslavom, koji je poginuo pre četiri godine, i majkom Bajrom, koja se, pre dve godine preudala i otišla da živi sa porodicom u Bosni. Uroševe tri sestre odlazile su kod majke, ali ne i on.
Mališan je ostao sa babom i dedom u Skeli verovatno verujući da njega niko ne želi.
Psiholog Aleksandra Janković: Bio je zreliji zbog svega što mu se dogodilo
Odrasli često imaju predrasude da deca ne razmišljaju o smrti i da ne mogu da imaju suicidalne misli, kaže psiholog Aleksandra Janković.
- Deca to drugačije ispoljavaju, i to tako što ulaze u opasne situacije, češće se povređuju - objašnjava Janković. - Odrasli to ne primećuju, jer im je čudno. Pitanje je da li je u slučaju deteta koje se odlučilo na taj čin bilo ranijih naznaka. Obično, kao poslednji vapaj, pokušaće da skrene pažnju na sebe, kao potrebu da mu neko pomogne.
Prema njenim rečima, ne očekuje se da će ovako malo dete podići ruku na sebe, ali činjenica je da je nesrećni dečak bio zreliji od vršnjaka usled svega što mu se dogodilo.
- Kalendarski, on je bio mlad, ali zbog okolnosti koje su mu se dešavale, on kao da je imao iskustvo dvadesetogodišnjaka - kaže psiholog. - Neprekidno je gubio u životu. Stvari koje su ga zadesile bile bi previše i za najsnažnije, odrasle ljude, koje bi ih navele da osete depresivnost. U njegovoj duši, on je osećao - "ja nemam ništa". Ovo što se dogodilo bi trebalo da nas podstakne da razmislimo šta se dešava sa ljudima oko nas. Samoubistvo devetogodišnjeg dečaka je šamar svima nama!
(Kurir.rs/Večernje novosti/J. D. Lj./Foto: Dado Đilas)
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(KURIR TV) (UZNEMIRUJUĆI VIDEO) SRCE MALO PREPUKLO MU OD TUGE ZA TATOM: Baba i deda neutešni... Mališan (9) koji se obesio nije mogao da izdrži bol zbog gubitka oca
