BUDIMPEŠTA - Za Dragana Bajića iz Bačkog Gradišta koji je optužen da je na dunavskom ostrvu pored Budimpešte zajedno s mađarskim bračnim parom opljačkao i ubio petoro ljudi, mađarski tužilac u obrazloženju optužnice na kraju suđenja rekao je za Bajića da mora biti najstrože kažnjen za monstruozne zločine i osuđen na doživotnu robiju, bez ikakve mogućnoasti da mu kazna bude smanjenja.
- Prvooptuženi je rekao da su ga se ostali članovi bande bojali jer je bio učesnik rata u bivšoj Jugoslaviji. Svi zajedno su živeli na adi Čepel, a preživljavali su isključivo od kriminala. Gajili su i marihuanu, a kada im je jedan kilogram nestao, Bajić je u šumu namamio čoveka za kog je sumnjao da je ukrao marihuanu. Tukao ga je, a zatim njegovo telo spalio. Tako su okončale još četiri njegove žrtve - rekao je tužilac u završnoj reči.
Bajić je tokom života u Srbiji skupio 30 krivičnih prijava. Ali on je, pobegao je iz zatvora tokom služenja kazne 2007. godine i završio u Budimpešti gde se koristio sa čak 16 imena karakterističnih za područje bivše Jugoslavije.
Sa Bajićem je u Mađarskoj uhapšeno još pet osoba. Svi su oni privedeni u septembru 2011. godine, mesec dana nakon što je monstruozni zločin otkrio Rumun Matijas M. (31).
Njega su, naime, Bajić i članovi njegove grupe namamili pozivom na piće, a zatim ga opljačkali i živog zakopali. No, uspeo je pobeći.
Matijas M. izvukao se iz rake u šumi ade Čepel u koju su ga strpali vezanih ruku i zakopali do vrata. Svoju neočekivanu patnju prijavio je policiji kojoj je rekao da je vođa bande čovek iz bivše Jugoslavije, što je zaključio po njegovom karakterističnom govoru.
Policija je istragom terena pronašla tela u zajedničkoj grobnici na severnom delu ostrva. DNK analiza potvrdila je da su se u zajedničkoj grobnici nalazili ostaci pet osoba koje su ubijene, a čija su tela zatim spaljena i zakopana. Draganu Bajiću sudi se već četiri godine u Mađarskoj.
Podesetimo mađarska policija je u avgustu 2011. godine uhapsila bandu beskućnika, koji su u šumu namamljivali poznanike i goste obližnjih kafića, a zatim su ih pljačkali, a neke i ubijali. Mađarski mediji tada su za glavnog vođu govorili da je Srbin, zatim je on sam policiji rekao da je Makedonac, a pošto je imao četiri vrste lažnih dokumenata trebalo im je vremena da utvrde njegov pravi identitet.
Pomoć im je stigla iz Interpola nakon čega su utvrdili da se radi o Draganu Bajiću.
Bajić, koji je svo vreme negirao optužbe tužilaštva, nedavno je u potpunosti promenio svoj iskaz. U najsitnije detalje opisao je jezive zločine koje su počinili.
- U to vreme bežao sam iz zatvora u Srbiji. Želeo sam otići u Ameriku, ali sam završio u Budimpešti. Tada sam upoznao Ištvana, Kristijana, Janoša i Zolta, naveo je Bajić, a zatim priznao ubistvo Imreta S. (48), njegove žene Magdolne (53), sina Šabata (30), kćeri Kristine (40) i njenog dečka Viktora H. Kako je rekao pred sudom, oni su morali umreti jer su se bavili prikupljanjem starog železa, što je bio biznis Bajićeve bande.
- Moj dogovor sa Zoltom bio je da on i ja ubijemo po dvoje. Ubio sam jako puno ljudi u ratu pa je od mene mogao puno naučiti, zaključio je Bajić, koji je svoje dve žrtve Imru i Kristinu zadavio. Magdolna, koju su tukli do smrti, prije nego što je preminula od povreda, uspela je na obližnjem zidu sopstvenom krvlju napisati Zoltovo ime, koji joj je verovatno i presudio.
- Viktor mi je takođe bio prijatelj. Sve nas je prevario kad je uzeo našu drogu, pa smo se složili da i njega moramo naučiti pameti, izjavio je Bajić dodavši kako je dogovor bio da samo pretuku Viktora, ali su mu onda ipak izrekli smrtnu kaznu, jer „mrtva usta ne govore“.
Viktorovi posmrtni ostaci još nisu nađeni, a prema izjavama svedoka, ubijen je tako što ga je Bajić pretukao gvozdenim cevima, pa obesio o drvo i polio benzinom, a onda njegove kosti bacio u Dunav.
( Jutarnji list)
