BEOGRAD - Za sve što mi se dogodilo kriv je Miroslav Mišković! Došao sam u Srbiju da sperem ljagu sa svog imena i posle toga mogu mirno da umrem!Ovo je rekao Slobodan Radulović (72), bivši direktor „C marketa“, nakon što se 12. aprila, posle devet godina skrivanja, predao srpskoj policiji.
Pet meseci kasnije, tačnije u četvrtak 23. oktobra, Radulović je prvi put javno izneo svoju odbranu i optužbe na račun Miroslava Miškovića, ali i Milana Beka, Vojislava Koštunice, kao i Borisa Tadića. Dva dana kasnije, u noći između petka i subote, Radulović je preminuo u svom domu, gde je bio u kućnom pritvoru.Izneo odbranu- Slobodan Radulović imao je srčane tegobe. Operisao je zaliske, ali zdravlje mu se prethodne nedelje iznenada pogoršalo. Nekoliko dana proveo je u bolnici, a na sopstveno insistiranje pušten je u četvrtak da pred Apelacionim sudom iznese svoju žalbu na presudu kojom je kao pripadnik „stečajne mafije“ bio nepravosnažno osuđen na pet godina zatvora. To je i učinio, dobro se držao, iako je povremeno gubio dah - kaže sagovornik Kurira.Naš izvor kaže i da će Radulovićev iskaz biti tretiran kao dokaz, bez obzira na to što je bivši direktor „C marketa“ preminuo.
- Ukoliko bude pokrenut postupak zbog sporne privatizacije „C marketa“, iskaz Slobodana Radulovića moći će da se koristi kao dokaz, bez obzira na to što on više nije živ. Radulović je pre oko mesec dana saslušan u pretkrivičnom postupku koji se vodi zbog zloupotreba u privatizaciji „C marketa“. Tokom dvodnevnog razgovora govorio je o tome kako su Miroslav Mišković i Milan Beko opljačkali ovaj trgovinski gigant. Isto je ponovio i u svojoj žalbi na presudu „stečajnoj mafiji“, koju je pročitao u četvrtak, na sednici Apelacionog suda. U toj žalbi je naveo da je bio primoran da proda „C market“ Miškoviću i Beku po nalogu tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice. Rekao je i da su mali akcionari oštećeni za 207 miliona evra, a da je Miroslav Mišković za pet godina zaradio ekstraprofit od čak 870 miliona. Radulović je, takođe, rekao da je bivši predsednik Srbije Boris Tadić štitio interese Miškovića - rekao je izvor Kurira.
Često u bolniciSlobodan Radulović se predao srpskoj policiji 12. aprila. Dva meseca je proveo u pritvoru, uglavnom u bolnici Centralnog zatvora, zbog lošeg zdravstvenog stanja. Iz bolnice je, odlukom suda, 13. juna prebačen u kućni pritvor, uz nanogicu za elektronski nadzor.- Iz kućnog pritvora izlazio je vrlo retko, samo kad je trebalo da se pojavi u sudu ili kad bi išao kod lekara. Od njega se nije odvajala supruga Vukica, jer je sam teško mogao da se kreće - kaže sagovornik Kurira.Na adresi koja je sudu i policiji bila prijavljena kao mesto prebivališta Slobodana Radulovića i njegove supruge Vukice juče niko nije otvarao vrata. Radulović je sa suprugom imao ćerke Jelenu i Natašu, koje žive u Španiji.
Predosetio krajVRATIO SE DA UMRE U SRBIJIRadulovićevi prijatelji su rekli da je odlučio da se vrati kako bi poslednje dane života proveo u Srbiji.- Dugo ga je mučila nostalgija. Osam godina je proveo van zemlje, odvojen od najbližih, a kad se teško razboleo, to osećanje se pojačalo. Presudan je bio momenat kad je shvatio da mu je ostalo još malo života. Želeo je da dođe i umre u Srbiji - ispričao je tada sagovornik Kurira.Slobodan Radulović, kako je naveo, nije želeo da počiva negde u svetu.- Hteo je da se zna gde mu je grob, želeo je da dostojanstveno umre - kazao je naš sagovornik.BiografijaROĐEN U LOGORU, UMRO U PRITVORUSlobodan Radulović rođen je 27. januara 1943. u italijanskom logoru na ostrvu Mamula kod Herceg Novog.- Pošto sam bio najmlađe dete oca Dragana i majke Petrane, a vremena su bila teška, nisam ništa mogao da očekujem od njih i sve sam morao sam da uradim i stvorim - govorio je često Radulović.Školu je završio u Herceg Novom, a diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 1968. Devedesetih godina postao je član Demokratske stranke, ali iz nje je isključen nakon što je ušao u vladu Mirka Marjanovića, u kojoj bio potpredsednik od 1992. do 1996. U septembru 1995. pristupio je Novoj demokratiji Dušana Mihajlovića. Radio je u Beogradskoj klanici, Hemijskoj industriji „Pančevo“, a potom je promenio nekoliko preduzeća dok 1990. nije postao direktor „C marketa“, gde je ostao do 2006.
