BEOGRAD – U Beogradu od početka 1990- tih godina prošlog veka pa do prve tri godine 21. veka ubijeno je skoro 40 pripadnika podzemlja, policajaca, biznismena i ljudi koji su na različite načine bili povezani sa policijom i bezbednosnim služabama.
Kada se analiziraju meseci najznačajnija ubistva i jedno samoubistvo koje je potreslo Srbiju su se desila u aprilu. Glavne karakteristike ove tri najznačajnije likvidacije bile su: odlična obaveštajno-tehnička priprema, hladnokrvnost i drskost, logistika, mnogo, saučesnika, vozila, sigurnih stanova ( štekova) planiranje i taktičko-bezbednosna zaštita posle izvršenja likvidacije, uspešna bekstva i skrivanja.
Ubistvo Radovana Stojčića Badže
Zamenik republičkog ministra policije i načelnik Resora javne bezbednosti MUP Srbije Radovan Stojčić zvani Badža ubijen je 10. aprila 1997. godine u beogradskom restoranu “ Mama Mia” u širem centru grada u tadašnjoj General Ždanovoj ulici. Ubistvo visokog policijskog funkcionera dogodilo je pola sata posle ponoći 10. aprila u prepunom lokalu dok je sedeo sa sinom Vojislavom i prijateljem.
Prema tadašnjim opisima u lokal je tada ušetao maskirani atentator visine 185 centimetara obučen u tamnu janknu i farmerke, a zatim iz automata “ hekler” sa prigušivačem ispalio u Stojčića pet hitaca u glavu i vrat, a zatim pobegao u nepoznatom pravcu. Policija je odmah posle likvidacije Stojčića blokirala ceo kraj i izlaze iz beograda, vršila detaljne kontrole prolaznika i automobile, ali ubica nije nikada uhvaćen.
Kada je na policijskoj frekvenciji “ Avala” emitovana informacija o ubistvu načelnika Resora javne bezbednosti na noge su dignuti svi šefovoi u tadašnjem MUP Srbije, a o ubistvu je obavešten i tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević koja je o Stojčićevom ubistvu lično obavestio načelnik RDB Srbije Jovica Stanišić. Milošević koji je bio vidno potresen i uzdrman naredio je hitnu istragu, koja nikada nije došla do konkretnih rezultata. Ni posle 18 godina od ovog ubistva nalogodavci i likvidatori nisu nikada otkriveni.
Ubistvo Slavka Ćuruvije
Drugo političko ubistvo koje je potreslo Srbiju je likvidacija vlasnika beogradskog dnevnika "Dnevni telegraf" i nedeljnika "Evropljanin" Slavka Ćuruvije koji je ubijen 11. aprila 1999. na Uskrs ispred svog stana u Svetogorskoj ulici 35, u centru Beograda, za vreme vazdušnih napada NATO-a na Jugoslaviju. Atentatu je prethodio napad na Ćuruviju u državnim medijima. Državna bezbednost ga je pratila celog dana, do pred samo ubistvo. Ćuruvija je ubijen iz zasede, a tada se nagađalo da su u njega hice iz pištolja ispalila dva ili tri počinioca.
Sa Ćuruvijom je u vreme ubistva tada bila njegova nevenčana supruga, istoricarka Branka Prpa, koja je tom prilikom zadobila lake telesne povrede pošto su je napadači onesvestitli udarcem u glavu.
Istraga o Ćuruvijnom ubistvu je dugo tapkala u mestu od 2001 do 2014 godine kada su napravljeni konkretni pomaci u istrazi.Ključni svedok u ovoj istrazi nakon čijeg iskaza su uhapšeni optuženi 13. januara 2014. godine je nekadašnji pripadnik DB, odnosno komadant jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija. Ulemek je na svoju inicijativu, bezuslovno, 8. januara 2014. godine dao iskaz tužilaštvu u kojem je detaljno ispričao svoja saznanja o toj likvidaciji. U vreme ubistva Ćuruvije na vlasti u Srbiji je bila koalicija SPS, JUL i SRS.
Radomir Marković je uhapšen u februaru 2001. Osuđen je na maksimalnu zatvorsku kaznu od 40 godina zbog ubistva Ivana Stambolića 25. avgusta 2000. godine i četvorice članova SPO u atentatu na lidera SPO - Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali, 3. oktobra 1999. Radonjiću i Romiću sudi se u Višem sudu u Beogradu i za pomaganje u pokušaju ubistva Draškovića u Budvi 2000. godine. Prvostepeno su bili osuđeni na osam i sedam godina zatvora, ali je ta presuda ukinuta i u toku je ponovljeno suđenje.Tužilaštvo za organizovani kriminal posle podizanja optužnice za ubistvo Slavka Ćuruvije, optužilo je nekadašnjeg načelnika Resora državne bezbednosti (RDB) Radomir Markovića, šef beogradskog centra DB Milana Radonjića, glavnog obaveštajnog inspektora u Drugoj upravi Resora RDB Ratko Romić i pripadnika rezervnog sastava tog resora Milana Kuraka koji se nalazi u bekstvu. Ovoj četvorici ako bude na suđenju koje počinje ove godine dokazano da su ubili Slavka Ćuruviju preti kazna zatvora u trajanju od 30 do 40 godina.
Ubistvo Žike Petrovića
Generalni direktor JAT-a Žika Petrović je treće ubistvo koje je potreslo Srbiju s kraja 20 i početka 21veka.
Petrović (61) je ubijen 25.aprila 2000. godine u klasičnoj sačekuši ispred svoje kuće u Ulici Jaše Prodanovića 20, u centru Beograda. Prvi podaci ukazivali su da mu je zločinac pucao iz automatskog pištolja “ škorpion”. U njega je ispaljeno nekoliko metaka, tvrdi se pet. Poslednjim mu je, iz neposredne blizine, pucano u potiljak. I to dok je obliven krvlju već mrtav ležao na trotoaru. Kukavički, kako su i došle, ubice su nestale u mraku. Hice, u inače mirnoj ulici, niko nije čuo. Nekoliko stanara okolnih kuća izjavilo je da se jednog trenutka začulo nešto nalik na lomljavu plastične flaše, ali to niko nije povezivao sa pucnjima. Na osnovu tih svedočenja, ali i drugih podataka policija je došla do zaključka da je egzekutor imao oružje sa prigušivačem, kalibra 7,65 milimetara.
Veruje se da je zločin izvršen u momentu kad je kamion "Gradske čistoće" prošao pored Petrovićeve kuće i kad je buka koju pravi mogla da zamaskira hice. Čula se i priča da su ubice možda došle tim vozilom, ali je sve ubrzo demantovano. Žika Petrović u momentu ubistva nije bio naoružan. Na mestu zločina ubrzo su stigle specijalizovane ekipe beogradske policije. Počela je potraga za bilo kakvim tragovima, dokazima, ili nekim podatkom koji bi mogao da ukaže na zločince i nalogodavce. Bio je tu i tadašnji general Rade Marković, načelnik Resora državne bezbednosti MUP Srbije, inače Petrovićev blizak prijatelj, kao i čelni ljudi SUP Beograd.Motiv surovog smaknuća i dalje je nepoznat .
Ime generalnog direktora JAT nikad nije bilo vezano za neku aferu, poslovni ili politički skandal. Bio je miran, porodičan čovek, otac dvoje dece, okružen prijateljima, drugarima i poslovnim partnerima. Ipak, i takav je nekome zasmetao.
Iako je od likvidacije generalnog direktora JAT-a Žike Petrovića prošlo 15 godina, ne samo da nije otkriven ubica, već se uporno ćuti i o eventualnim motivima i naručiocima ovog ubistva. Dosta dugo su mediji, ali i ljudi bliski Petroviću i tadašnjoj vlasti i policiji povezivali ovo ubistvo sa likvidacijom saveznog ministra odbrane Pavla Bulatovića koji je ubijen nepuna dva meseca ranije.
Samoubistvo Vlajka Stojiljkovića
Vlajko Stojiljković, bivši republički ministar policije i jedan od i večnih čuvara Slobodana Miloševića, haški optuženik, pucao je 11.aprila 2002. godine iz pištolja sebi u glavu neposredno pošto je Veće građana Savezne skupštine usvojilo Zakon o saradnji s Haškim tribunalom. Stojiljković nije prisustvovao sednici parlamenta, već se tog dana pojavio u zgradi Skupstine i sastao se sa poslanikom SRS-a kome je predao oprostajno pismo.
"Kao poslanik Veca republika Savezne skupstine izrazavam protest protiv pripadnika marionetske aktuelne vlasti DOS-a i crnogorske koalicije Za Jugoslaviju zbog razbijanja Jugoslavije uz učešće najvećeg neprijatelja našeg naroda Havijera Solane, bezobzirno gaženje Ustava i zakona ove zemlje, vođenja politike izdaje i kapitulacije, gubljenja nacionalnog dostojanstva, uništavanje ekonomije i dovodđenja miliona građana u socijalnu bedu.. Građani, rodoljubi ove zemlje, znaće kako da me osvete", napisao je tada u svom oproštajnom pismu Stojiljković.
