Nedavno su se Rusi povukli iz zajedničkog dogovora s Amerikancima prema kojem je svaka strana trebalo da uništi po 34 tone plutonija u svojim reaktorima. U tom kontekstu, Džej Benet je za portal Popular Mehaniks usporedio koliko su nuklearne bombe današnjice jače od onih koje su razorile Hirošimu i Nagasaki krajem Drugog svetskog rata.
Amerikanci su u avgustu 1945. bacili atmosku bombu "Mali dečak" na Hirošimu i "Debeljka" na Nagasaki čime su prisilili Japan na kapitulaciju, ali ujedno ubili između 90.000 i 166.000 ljudi u Hirošimi (od čega 20.000 vojnika), kao i između 39.000 i 80.000 ljudi u Nagasakiju.
Ovo su jedini slučajevi u istoriji kada su bačene atomske bombe, a strah koji su posejale svetom jedan je od razloga zašto se više nikad nisu kasnije koristile.
"Mali dečak" i "Debeljko" bile su fisijske bombe, u kojima nuklearna reakcija nastaje cepanjem jezgra atoma (fisija) što otpušta ogromne količine energije i uzrokuje snažnu eksploziju. U "Malom dečaku" jezgro bombe bila je od uranijuma, dok je "Debeljko" imao plutonijumsko jezgro.
Kasnije razvijene termonuklearne bombe, često nazivane hidrogenskim bombama, mnogo su jače i razornije.Tako u slučaju američke B83 H-bombe do eksplozije dolazi drugačijim putem - i dalje je okidač fisijska reakcija, ali ta inicijalna energija aktivira fuzijsku reakciju u sekundarnom jezgru u kojem se nalaze izotopi vodonika deuterij i tricij.
BIO JE TO PAKAO NA ZEMLJI: Ovo su priče ljudi koji su preživeli Hirošimu
Jezgra vodonikovih atoma potom se spajaju i formiraju helijum, a lančana reakcija ponovno rezultira u eksploziji, samo znatno jačoj nego one atomskih bomba.Eksplozija "Malog dečaka" ispustila je oko 15 kilotona energije, što je ekvivalent eksploziji od 15 000 tona TNT-a. Gore opisana B83 bomba generisala je oko 1.2 megatona energije ili 1.200.000 tona TNT-a, što je 80 puta više nego "Mali dečak".
Najjača eksplozija tokom američkih nuklearnih pokusa bila je 1954. godine u testu Kastel Bravo kad je H-bomba na atolu Bikini eksplodirala snagom 15 megatona i izazvala najgore zagađenje radijacijom koje su Amerikanci ikad napravili.
To ipak nije ništa u poređenju sa detonacijom ruske RDS 200 H-bombe. Kodnog naziva "Vanja", ona je u eksploziji 1961. godine ispustila energiju od 50 megatona, što je oko 3.333 puta više od energije kojom je "Debeljko" sravnio Hirošimu i ubio minimalno 90.000 ljudi.
Ova zastrašujuća bomba najjača je ikad aktivirana, poznata je i kao "Car" bomba. Nuklearne bombe današnjice možda nemaju snagu Car bombe, ali je izgradnja bombe takve ili veće snage itekako moguća. Uostalom, postojeći arsenal kojim raspolažu SAD i Rusija (s 6970 nulearnih bojnih glava, odnosno 7300) sasvim je dovoljan da uništi planetu.
ŠTA JE H-BOMBA KOJOM PRETI SEVERNA KOREJA: 1.000 puta jača od atomske koja je bačena na Hirošimu
Tokom Hladnog rata Sovjetski Savez i SAD nekoliko puta su se našli na samoj ivici izbijanja sukoba, ali su hladne glave srećom prevladale. Ironično, jedna od garancija mira bila je realna mogućnost da velesile unište jedna drugu, a verovatno i većinu sveta, rastućim arsenalom nuklearnog oružja.
