Da bi eliminisao ili oslabio opoziciju u stranci, neophodno mu je da bude deo vladajuće koalicije, jer mu u opoziciji neće biti lako da se održi na čelu stranke. Da bi dodatno ojačao svoju poziciju u senci dominantnog koalicionog partnera, treba mu i predsednička trka. Preuranjenom kandidaturom Dačić se nudi i kao koalicioni partner, ali i vrši pritisak na SNS jer bi mogao mimo vlade i na predsedničkim izborima da pomrsi konce Tomislavu Nikoliću ili onom koga bi Vučić eventualno podržao. Svi su svesni toga da Dačić i pored svih afera koje ga prate predstavlja ozbiljnog igrača i na predsedničkim izborima - jedinog koji može da dobije ozbiljan broj glasova, ali i jedinog koji može da uđe i u biračko telo Nikolića ili SNS.Dačiću su zbog svega toga skoro neophodni predsednički izbori, to jest njegov dobar rezultat na njima. To znači prolazak u drugi krug. Isto tako, on želi da ima dobre odnose s Vučićem i zato je spreman da se dogovori da i on i SPS podrže zajedničkog kandidata na predsedničkim izborima. To je značajan ustupak koji mora da ponudi da bi pokazao da je timski igrač. No, kao iskusan politički taktičar, dobro zna da se stvari mogu i promeniti do tih izbora.Isto tako, Dačiću naruku ide i veliki pad rejtinga Nikolića. Rezime njegove vlasti je izuzetno mršav, a kampanja protiv njega je dala rezultate. Danas Tomu Nikolića, s pravom ili ne, niko ozbiljno ne shvata. Ako zbog svega toga Vučić ne bude podržao Nikolića kao gubitničku opciju, to je velika šansa za Dačića.Dačić računa na to da bi Vučiću on bio „manje loše“ rešenje od kandidata prozapadne opozicije. Opoziciji, pa i Šešelju, Dačić bi isto tako bio manje zlo od Nikolića. Zapad bi isto tako igrao na Dačića kao na nekog koga Vučić ne kontroliše potpuno. Dačić svoju šansu traži u toj opciji da izmanipuliše sve sa idejom „manje lošeg“ da bi došao u poziciju „a sad malo ja“.
Branko Radun politički analitičar
