SRBIJA - Retko se koji praznik u srpskom narodu obeležava sa toliko običaja koji odišu srećom i dobrim raspoloženjem. Pored Vaskrsa i Božića, to je sigurno još i Lazareva subota ili Vrbica.
Lazareva subota ili Subota pravednog Lazara, u srpskom narodu još poznata i kao Vrbica obeležava se od 4. veka. Posvećena je vaskrsenju Lazara iz Vitinije koga je, prema predanju, Isus Hrist vaskrsao iz mrtvih četiri dana posle smrti.
Posle Lazarevog vaskrsavanja, Isus je svečano ušao u Jerusalim, a masa razdraganog sveta dočekala ga je svečano. Pored ostalog, u rukama su nosili palmine grančice. Koliko god ovo na prvi pogled delovalo čudno, u ovom činu leži simbolika današnjih vrbovih grančica koje se blagosiljaju u crkvi i dele vernicima, pa i samog naziva praznika – Vrbice.
Današnje vrbove grančice zamena su za palmine grane kojima je Isus dočekan u Jerusalimu. BAŠ vrba je verovatno izabrana zbog još jedne simbolike, ovoga puta prisutne kod starih Slovena – ona simbolizuje napredak, podmlađivanje, odagnava bolest i mnoga druga zla.
Vrbica je, pre svega, praznik dečje radosti. Do Drugog svetskog rata, ovaj dan proslavljao se i kao školska svečanost. Prema Jevanđelju, ulazeći u Jerusalim, Isus je rekao: „Pustite decu meni, jer takvih je Carstvo nebesko".
Danas, sa grančicama u rukama, venčićima na glava i zvončićima oko vrata, deca sa roditeljima i sveštenicima, kreću u litiju oko hrama.
Deca se naročito raduju zvončićima koje im roditelju kupuju okačene o srpsku trobojku. Oni i njihovo zveckanje simbolizuju pobedu života nad smrću, kako Lazara, tako i Isusa koji će vaskrsnuti sledeće nedelje – na Uskrs.
Valja, kažu stari, zbog toga decu obući svečano i pustiti ih da se raduju jer je ovo njihov dan. S obzirom da je ovaj praznik u vreme uskršnjeg posta, odrasli treba da su uzdržaniji – kažu da nije dobro na Lazarevu subotu igrati i pevati.
Lazareva subota je krsna slava patrijarha Irineja, a bila je i pokojnog patrijarha Pavla.
(Dnevno.rs)
