Istovremeno, AP javlja da Erdoganove pristalice uz vatromet slave u Istanbulu rezultate referenduma dok prebrojavanje ulazi u završnicu.
Najviše građana glasalo je za promene u Anadoliji, dok se protiv ustavnih reformi najviše glasalo na primorju, u oblasti pored Egejskog mora i delovima Turske na jugoistoku, naseljenim uglavnom Kurdima, prenose agencije, pozivajući se na tursku agenciju Anadolija.
Prema poslednjim preliminarinim rezultatima, na osnovu prebrojanih 98,2 odsto glasova - 51,31 je glasalo "za", navodi Anadolija.
Glasačka mesta na referendumu u Turskoj su zatvorena a birači su se izjašnjavali o tome da li će dopustiti da se reformom Ustava povećaju ovlašćenja predsednika Republike. Prvi zvaničan rezultat se očekuje kasno večeras a više od 55 miliona stanovnika Turske imalo je priliku da glasa na referendumu priređenom devet meseci posle pokušaja vojnog udara. Mnogi rezultat smatraju ispitom popularnosti predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.
Zagovornici ustavnih promena smatraju da će reforma stvoriti jaku i stabilnu Tursku, ali protivnici ocenjuju da referendum daje Erdoganu autoritarnu moć, optužujući ga da time želi da uguši svaki kritički glas.
Predsednik Erdogan je izjavio posle glasanja da je današnji referendum o izmenama Ustava "izbor za promenu i transformaciju", izražavajući uverenje da će narod Turske "doneti očekivanu odluku".
Lider opozicije Kemal Kiličdaroglu koji se zalaže za odbacivanje ustavnih promena na referendumu, izjavio je pošto je glasao da narod danas glasa za sudbinu Turske i da se "nada da će rezultat biti dobar i da ćemo zajedno imati mogućnost da razgovaramo o suštinskim problemima Turske".
Kiličdaroglu, vođa Republikanske narodne partije (CHP), rekao je pre referenduma da će šira ovlašćenja predsednika dovesti do "vladavine jednog čoveka" u Turskoj.
Ako ustavne promene budu odobrene na referendumu, mesto premijera biće ukinuto u korist predsednika države, koji bi imao šira ovlašćenja. Predložene izmene Ustava predviđaju izvršna ovlašćenja predsednika, ali i da šefu države bude dozvoljeno da zadrži veze s političkom partijom, piše agencija Anadolija.
Izmenom Ustava predsednik Turske bi imao ovlašćenja da smenjuje ministre, da proglasi vanredno stanje, izdaje uredbe, imenuje ljude na ključne pozicije, uz neograničen broj potpredsednika. Predsednik može biti izabran za dva uzastopna petogodišnja mandata, međutim pojedini analitičati navode da bi prevremeni izbori održani tokom drugog mandata "resetovali merenje vremena" i omogućili predsedniku da se kandiduje na još jedan mandat, što bi značilo da bi Erdogan mogao da vlada sve do 2029, piše agencija AP.
Reforma takođe predviđa da broj poslanika bude povećan sa 550 na 600, da minimalna starost poslanika bude smanjena na sa 25 na 18 godina, i da se poslanički i predsednički izbori održavaju istovremeno, svakih pet godina, pa bi naredni izbori bili novembra 2019. Glasanje je danas u 32 istočne pokrajine trajalo od 7.00 do 16.00 sati po lokalnom vremenu, a u ostalim delovima Turske od 8.00 do 17.00.
Turski parlament je januara odobrio ustavnu reformu sa 339 glasova za, dok su 142 poslanika bila protiv. Reforma je prošla s devet glasova više nego što je bilo neophodno da bi mogla na referendum. Oko tri miliona turskih iseljenika glasalo je od od 27. marta do 9. aprila u 57 zemalja sveta.
Glasački listić je jednostavno podeljen na delove za "da" i "ne", bez napisanog referendumskog pitanja jer se veruje da ljudi znaju o čemu odlučuju, naveo je AP.
Turska nema zvanične izlazne ankete i medijima je zabranjeno da objavljuju rezultate dok tu zabranu ne ukine Visoki izborni odbor. Erdogan i premijer Turske Binali Jildirim predvodili su kampanju za ustavne promene koja je dominirala Turskom, dok su se predstavnici opozicione kampanje protiv reforme suočili s pretnjama, nasiljem, pritvaranjem, nedostatkom medijskog prostora i zanemarivanjem u provladinim medijima, piše agencija AP.
