Ovo je prvi put da NATO ima takav slučaj na prostorima bivše Jugoslavije. Najnoviji skandal koji Forbs navodi jeste slučaj sa Kombinatom aluminijuma čiji je vlasnik bio ruski tajkun Oleg Deripaska i njegova firma CEAC.
Kompanija je nacionalizoivana 2013. godine, a njen menadžer Dimitri Potrubah javno uhapšen. On sam kaže da je poslovanje u Crnoj Gori nemoguće, jer možete biti optuženi da ste "ukrali Sunce na nebu".
Dve glavne kočnice u napretku Crne Gore ka NATO su korupcija i vladavina prava, do se u svemu ostalom ova zemlja kvalifikuje veoma skromno. Ipak, nije samo na udaru ruski biznis. Holandska kompanija koja se bavi čelikom kupila je Železaru Nikšić 2008. godine. Posle ulaganja 100 miliona evra, njeni predstavnici su uklonjeni iz menadžmenta, a kompanija iz stečaja prodata turskoj firmi.
Država se umešala u i spasavanje Prve banke gde značajne udele imaju rođaci premijera. To je po rečima opozicije i NVO očigledan dokaz da je Crna Gora postala privatno preduzeće za prvu porodicu.
Đukanović je uključen i u podmićivanje od strane Mađar Telekoma koji je nekolicini funkcionera uključujući i Đukanovićevu sestru dao devet miliona evra kako bi uklonio konkurenciju.
Ove optužbe navela je i Američka komisija za hartije od vrednosti, a kompanija je zajedno sa Dojče telekomom platila 95 miliona dolara da reši spor.
Ovakvi postupci mogu od Đukanovića napraviti novog Ivu Sanadera koji je Hrvatsku kao drugu od ex-Yu država uveo u NATO, ali je i sam zbog korupcije završio u zatvoru iz koga je nedavno pušten, upozorava Forbs.
