Čim je dočekao zvanične rezultate izbora Andres Sepulveda je počeo da uništava "dokaze" u vidu mobilnih telefona USB memorije, brisanja off shore servera. Dezintegrisao je sve ono što je nazvao "tajnom istorijom" Srednje Amerike.
Sepulveda (31) već 8 godina putuje po kontinentu u "pomaže" političke kampanje, drugim rečima - namešta izbore. Sa budžetom od preko pola miliona dolara Penjina kampanja je bila najkompleksnija. Vodio je tim hakera koji je krao protivničku strategiju, izmanipulisao društvene mreže i stvorio lažno oduševljenje u narodu desno orjentisanim Penjom.
Sepulvedina karijera je počela 2005. godine. Prvenstveno je radio manje poslove, kaljanje ugleda raznih političara i hakovanje i nadgledanje finansija protivnika. Za samo nekoliko godina stvorio je profesionalni tim špijuna, lopova i lažova, ljude iz senke, koji su odgovorni za gotovo svaki zapaženiji politički uspeh u ovom delu sveta. Većina kandidata nije ni znalo koja je bila njegova uloga, a samo ga je nekolicina upoznala.
Njegov tim je radio na predsedničkim izborima u Nikaragvi, Panami, Hondurasu, El Salvadoru, Kolumbiji, Meksiku, Kosta Rici, Gvatemali i Venecueli. Sepulveda je radio za novac, ali je i verovao u ispravnost svog posla. Kao dete je svedočio nasilju kolumbijske marksističke gerile, zbog čega je kad je odrastao pomagao desničarima. Smatrao je da njegove metode nisu ništa štetnije od onih kojima se suprotstavljao kao što su Ugo Čavez i Danijel Ortega.
Mnogi Sepulvedini napori nisu urodili plodom, ali iza sebe ima dovoljno izbornih pobeda da slobodno može da se kaže kako je značajno uticao na političku sliku Latinske Amerike 21. veka.
"Moj posao je obuhvatao prljavi rat, marketinšku psihologiju, crnu propagandu, uglavnom najgore strane politike koje niko ne vidi, ali svi znaju da postoje", kaže Sepulveda iz dvorišta obezbeđene kancelarije državnog tužioca. On služi 10-godišnju kaznu zatvora zbog korišćenja ilegalnog softvera, špijunaže, hakovanja i narušavanja privatnosti. Pristao je da ispriča sve o svojim metodama kako bi mu kazna bila smanjena.
On upozorava da sve ono što mislimo o tehnologiji nije istina. Sve može da se hakuje - imejlovi, društvene mreže, bankovni računi, telefoni, ali ne zbog krađe, već da bi narušili vaše najvrednije blago - izbor, slobodu, psihologiju. Posredstvom ovih saznanja do kojih se dolazi preko interneta moguće je subliminalno skrojiti kampanju za svakog birača ili potrošača.
(Bloomberg)
