Goran Hadžić, još jedan haški pritvorenik, Srbin, pušten je zbog teške bolesti.
Nažalost, Hadžić nije jedini koji je za kratko vreme oboleo. Svima je poznata saga o puštanju i lečenju Vojislava Šešelja u Tribunalu.
Već je zaboravljen Jovica Stanišić, koga su vratili gotovo u mrtvačkom sanduku. I Slobodan Milošević je umro u pritvoru Tribunala pod neobičnim okolnostima.
Dan-danas postoje zagovornici teze da je ubijen. Mnogi optuženici nisu sporili da su uslovi u Sheveningenu bolji nego u običnim zatvorima, ali većina je isto tako imala stav da je lekarska nega uvek bila problematična, sporna... U šta se pretvorio Hag?
Osnovan je da bi velike sile mogle da operu svoju savest što su umnogome doprinele da se zapale ionako usijane glave. Da skinu krivicu sa sebe. Doprinesu pomirenju. Sudije koje je trebalo da donesu presude zarad pokoljenja presuđuju po političkom diktatu moćnika.
A optuženike nam kao džakove vraćaju pravdajući se humanim razlozima, pa nam ih onda isto tako posle nekog vremena traže nazad.
Malo je svima muka od haških pravila jer očigledno da su bolesti Tribunala duboko metastazirale, da im povratka i oporavka više nema.
