Stefani Isak, kasnije udata Rabač, bila je Hitlerova opsesija i nikad uzvraćena ljubav. Dve godine starija devojka iz srednje klase za njega je otelovljavala najveću moguću ženstvenost.
"Želeo je naizgled nenadano da se pojavi na mestima gde njegova mladenačka muza šeta, brižljivo prati kuda ide, posmatra je i tako nastoji da uspostavi kontakt. Hitlerov prijatelj iz detinjstva August Kubizek iz prvog reda posmatra ljubavne manevre gimnazijalca iz Linca. Adolf ga je jedan dan povukao za ruku i upitao šta misli o plavokosoj i vitkoj devojci koja hoda Landštraseom ruku pod ruku s majkom. Za Adolfa je sve već bilo jasno, rekao je prijatelju: "Treba da znaš da sam zaljubljen u nju", piše Dajan Dakre u svojoj knjizi Žene diktatora o ljubavnim jadima mladog Adolfa
Stefani mnogi gledaju i žude za njom. Otmenog je izgleda, visoka i vitka, a lepu gustu kosu češlja u punđu. Oči su joj snažne i izražajne. Izuzetno je lepo odevena, a po izgledu se vidi da je iz dobre porodice.
"Svaki dan dolazi na mesto gde se ona šeta da bi joj se divio. Hitler je ne pozdravlja i usuđuje se s njome razmeniti samo pokoji pogled. Uskoro joj se u šetnji pridružio neki mladić, što je tajnog obožavatelja izbacilo iz takta, ali Kubizek ga obaveštava da je to brat lepe Stefani, pa se umirio. Međutim, Adolf još ne uspostavlja kontakt s njom. Gleda je duže, a njoj se katkad dogodi da uzvrati osmehom tom obožavatelju. Kad primi tu sitnu nagradu "sve na svetu postane dobro i lepo i skladno". Hitler je tada srećan, istinski srećan. U suprotnom kad ga ignoriše, utapa se u čemeru i spreman je uništiti i sebe i celi svet", stoji u knjizi Dajane Dakre.
Ona ga jednostavno mora voleti, u to je siguran. Hitler bez oklevanja znakove njene očigledne nezainteresiranosti za njega tumači kao "namernu diverziju kako bi sakrila svoje snažne osećaje". Zaljubljen je pa svet tumači u svetlu sopstvenih zahteva. Ipak, još uvek odbija da joj priđe. Šta bi joj rekao? "Dobar dan, zovem se Adolf Hitler, nemam zanimanje..." To mu se čini apsurdnim. Svoj projekat odlaže za rok u dalekoj budućnosti - kad postane akademski slikar. Uveren je da Stefani nema drugih želja nego da ga čeka dok je ne bude zaprosio.
August Kubizek, kojeg je Hitler upoznao u Lincu jedini je zabeleženi prijatelj iz njegove mladosti. Obojica su sanjali o karijeri umetnika i obožavali Vagnerova dela. Kubizek i Hitler su zajedno otišli u Beč, ali za razliku od budućeg nacističkog diktatora Gustl, kako ga je zvao Hitler, upisao je bečki konzervatorijum i završio ga. Hitler nikad nije uspeo da se upiše na likovnu akademiju.
Malo pre Kubizekove smrti objavljena je njegova knjiga "Mladi Hitler kojeg poznajem"
"Uvek je govorio da će "popričati s njom sutra", ali sutra nikada nije došlo, a nedelje, meseci i godine prošli su bez ikakvog pokušaja da promeni stanje koje ga je tako mučilo. Naravno, da je ikada došao u priliku da popriča s njom, uvideo bi da je Stefani obična tinejdžerka, a ne reinkarnirana Valkira koja deli njegove nade, ideale i planove. Ipak, to bi ga verovatno razbesnilo, jer u njegovom umu ova inače sasvim obična austrijska devojka bila je savršena, i bilo kakvo odstupanje od tog ideala bi ga ispunilo neopisivim jadom", opisao je stanje svog prijatelja Kubizek.
Neko vreme je zamišljao kako bi je oteo, ali ne zna baš kuda bi je odveo i od čega bi posle živeli. Zatim razmišlja i o samoubistvu u kojem bi ga, jasno, pratila i Stefani.
"Poslednja epizoda ove ljubavi na daljinu događa se tokom festivala cveća u Lincu koji se održava svake godine u proleće. Stefani koja je u povorci s kolima daruje mu ružin pupoljak. Svet se Adolfu nikada nije činio tako lepim.
"Ona me voli! Video si! Ona me voli!". Taj cvet će čuvati poput relikvije. U trenutku kad je morao da napusti svoj grad 1907. godine napokon je smogao hrabrosti da joj napiše pismo u kojem joj svečano objavljuje da odlazi u glavni grad austrijskog carstva gde namerava da studira slikarstvo", navodi u knjizi Dakre.
Stefani je primila pismo u kojem joj budući slikar predlaže brak, ali potpuno je zbunjena jer ne zna ko ga je napisao. Hitler se nije potpisao. Ona se uopšte ne seća muškarca koji ju je strpljivo sledio ulicama Linca i nikad joj nije prišao.
"Njoj mogu zahvaliti za najčistiji san u svom životu", reći će on.
Iste godine Adolfu je umrla majka od raka dojke, tri dana pre Božića. On je tada imao 18 godina. Napustila ga je žena koja ga je uvek umirivala ljubavlju i bezuslovnom prisutnošću. Hitler će otad neprestano tražiti žensko društvo. U njegovim očima su one samo blagost, a muškarci krutost.
Stefani se kasnije udala za Maksimilijana Rabača, mladog vojnog pripadnika oružanih snaga u Beču, pa tako i dobila prezime koje nije jevrejsko. Preživela je Drugi svetski rat, ne znajući da je jedan od najvećih zločinaca u istoriji gajio osećanja prema njoj.
Smatra se da Hitler nikada nije ni saznao da je Stefani bila Jevrejka, a navodno ona uopšte to i nije bila premda joj devojačko prezime Isak zvuči jevrejsko. Istoričari se slažu da Hitleru činjenica da je možda bila Jevrejka, tada uopšte nije bila važna...
(24sata.hr)
