Da nije tužno i strašno, bilo bi smešno. Hrvatski grad Jastrebarsko na ulazu postavio tablu s natpisom „Prijatelj djece“, što bi bilo pohvalno da nije reč o mestu u kojem je za vreme zloglasne NDH život izgubilo skoro 800 srpske dece, a ukupno je kroz ondašnji logor prošlo 3.336 mališana.Deca su umirala gladna, bolesna i izmučena, pritom su „prevaspitavana“ u ustaškom duhu, a državni vrh Hrvatske i dalje ćuti o ovoj tamnoj strani sopstvene istorije. I ne samo da ćuti nego ide i korak dalje, pa se, kao Jastrebarsko, diče time što su prijateljski grad za decu. Zapravo, ne bih imao ništa protiv toga što je ovaj grad poneo takvu titulu samo da su tome prethodile neke stvari. Koje?Najpre da se mesto stradanja srpske dece tokom 1942. dostojanstveno obeleži, da se ne negira krivica ustaša za jezivu smrt mališana, te da se jednom godišnje i hrvatski zvaničnici o tome izjasne i, zašto da ne, poklone senima nevino stradalih. To se sve zove suočavanje s prošlošću, ali od toga, kao što je poznato, zaziru mnogi na Balkanu. Jer, da je drugačije, umesto one table s natpisom „Prijatelj djece“ na ulazu u Jastrebarsko pisalo bi: „Ovde je tokom Drugog svetskog rata postojao jedini koncentracioni logor u svetu specijalizovan za zatvaranje i ubijanje dece“.
