Postoji legenda da će jedna školska godina u Srbiji otpočeti bez nekog skandala, štrajka, paradoksa. Ova godina nije, srećom, počela štrajkom - što ne znači da ga, kako čujemo, možda uskoro neće biti - ali jeste nizom drugih propusta. O tim propustima ministar Srđan Verbić se nije konkretno oglasio. Na primer, bilo bi zanimljivo čuti ministra prosvete kako objašnjava to što deca s posebnim potrebama koja boluju od autizma, Daunovog sindroma i drugih zdravstvenih poremećaja od petog razreda moraju da pohađaju predmetnu nastavu, nemaju mogućnost da s njima rade logopedi i defektolozi, a ukinut im je i dnevni boravak.
Evo, želim da čujem šta ministar misli o ovoj (ne)humanosti. Ili, kako objašnjava to što je skoro 100.000 đaka novu školsku godinu dočekalo bez knjiga jer zbog birokratije kasni dostava besplatnih udžbenika. Da li je to ministra iznenadio početak školske godine?
Na kraju, zanima me i Verbićevo objašnjenje povodom činjenice da je čak 98 škola u Srbiji novu školsku godinu dočekalo u blokadi. O 4.000 prosvetara koji su tehnološki višak, te 15.000 onih koji nemaju punu normu, suvišno je više i govoriti. Eto, sve su to stvari o kojima bi ministar morao da ima konkretan odgovor. Ali ne samo odgovor već i, što je važnije, predlog rešenja. Ono što smo od njega čuli ovih dana nije ni blizu toga.
