Toliko dobrih književnih dela iznedrila je Srbija za prethodnih 150 godina. Najcitiraniji među njima bili su upravo oni čije su sudbine bile najteže i koje su savremenici sa strahom pozdravljali na ulici, bojeći se za sopstvenu bezbednost. Ako ih vlast vidi da se pozdravljaju sa onima što upiru prstom u istinu, možda njih još gora nevolja snađe. Glasnici su oduvek bili samotnjaci. To je put kojim se retko zalazi i više je kletva nego blagoslov. Postoji samo lična satisfakcija i nada da si i ti „svetli grob“ kada te u budućnosti prepoznaju po imenu i prezimenu.Povodom napada na članicu Saveta za borbu protiv korupcije Miroslavu Milenović, jednu u milion po obrazovanju i karakteru, ombudsman je istakao da je time napadnuta „utvrđena državna politika, zvanično telo države Republike Srbije i građanka - jedna od nas“. Slažem se sa njim i da je cilj takvih napada poruka da „ni državna politika, ni državni organi nisu jači od korupcije i kriminala ili nisu iskreni“. A, eto, javio se i premijer (telefonom) da namah ukaže kako država nema veze sa tim slučajem. Ima! O tako ima! Krivi su svi koji nisu reagovali kada je „jedna od nas“ prijavila (poučena nedavnim napadom na kolegu Ivana Ninića) da je pripadnici najnižeg ljudskog soja danima već prate.Gde je sada ministar pravde, koji se bavi „Farmom“? Gde je doktor ministar Stefanović? Gde je glavni tužilac, u čiji kredibilitet ne veruje više ni „noćna“ radnica u ekonomskom parku? Da. Krivi ste. Apsolutno.
