Ovdašnji političari ne odustaju od međusobnih čarki i javnih lupanja packi, utrkuju se ko će koga jače poniziti. Zabavljaju narod. A sasvim slučajno otrovne strelice lete ka svima na političkoj sceni, samo ne ka premijeru.Povlašćen položaj upućuje na zaključak da svi imaju isti cilj - dodvoriti se onom ko ima najveću političku moć. Tako premijer, kao Zevs na Olimpu, sedi, vedri i oblači političkom scenom i čudom se čudi svojim podanicima i na šta su sve sposobni.A oni, u ulozi na koju su sami pristali, ne biraju sredstva kojim će popločati put do željenog vrha. Svesni su da, kao u grčkoj mitologiji, ne mogu baš svi biti bogovi, neki osećaju i da nisu dorasli takvoj ulozi.Uzalud se batrgaju u političkom blatu, jedino što im polazi za rukom jeste da unize sebe. Zaboravljaju da se najviši vrh planine Olimp zove Mitikas, što na grčkom znači „nos“. Pitanje je ko će na kraju ove balade ka usponu do željenog vrha pasti na nos, a ko će se dočekati na noge.
