Odnosi Srbije i Crne Gore, koji su do juče bili „na istorijski najvišem nivou“, narušeni su protekle nedelje, a mit o složnoj srpskoj i crnogorskoj braći srušen je prepucavanjem predsednika Srbije i Crne Gore Tomislava Nikolića i Filipa Vujanovića.Pomisliće mnogi da je srpskim zvaničnicima dozlogrdilo ponašanje crnogorskih, ali kap u čaši nisu prelili ni priznanje Kosova kao države, ni cepanje SPC na srpsku i crnogorsku, niti to što je CG glasala za prijem Kosova u Unesko, već jedna rečenica srpskog predsednika.Nadurio se Vujanović zbog Nikolićeve izjave da je CG primer toga da država ne treba da bude igračka. Pobunio se crnogorski prešjednik i brže-bolje odgovorio Tomi. Međutim, neće Nikolić više da ćuti i trpi crnogorsku izdaju, pa je odgovorio da ima pravo da izgovori sve što mu je na pameti.
A taman je Vučić bio izgladio stvar i svi zaboravili na Tadićevo peckanje i Milovo uzvraćanje. Džabe nam pomirljive poruke zbog crnogorskog okretanja leđa, Toma je sve upropastio. Ili je možda Nikolić rekao sve ono što većina Srba misli?
Kakvi su to dobri odnosi kada zemlja s kojom smo do 2003. imali iste granice ne odluči da bude barem uzdržana u jednoj od najvećih diplomatskih borbi Srbije u prethodnoj godini - članstvu Kosova u Unesku? Ko tu ima prava da se duri i ruši odnose, mi ili oni?
