Javnost je verovatno stekla utisak da smo se Stanislava Pak i ja divljački posvađali, a sada prepričavamo ružne pikanterije iz našeg sukoba. Savetnica predsednika republike, da bi sakrila stvarno stanje stvari, potrudila se da tako ispadne, a pritom i sebe lažno predstavlja kao ugroženu ženu.U pitanju je nešto sasvim drugo. Sa pozicije predsedničke administracije, sa svim bezbednosnim, medijskim i drugim resursima koje ona ima, Stanislava Pak je na mene - kao što su sa iste adrese dugo radili i s Kurirom - brutalno vršila pritisak da govorim i pišem šta Tomi godi, a ne šta ja mislim da je istina. Zbog toga me je pozvala na privatni broj, iako inače ne održavamo komunikaciju, i izvređala. Iz toga je proizašla lična svađa porukama. No, ona i nije bitna za javnost. Ako neko od nas smatra da je to potrebno i da za to postoji osnov, neka lepo podnese tužbu. Međutim, gospođa Pak preventivno manipuliše i zamajava javnost, očito uplašena da ne zatražim njenu smenu zbog kršenja elementarnih demokratskih normi i ponašanja kao da je partijski glavoseča u totalitarnim vremenima, kada su nepodobni slati u zatvore zbog verbalnog delikta.Bez obzira na crnu propagandu i političko zastrašivanje kome sam bio izložen, to i činim i uporno ću nastaviti tako da postupam. Očekujem u tom pogledu i podršku stručne i šire javnosti, a pogotovo novinarskih udruženja. Ljudima kao što je Stanislava Pak nije mesto u vrhu izvršne vlasti ili je, u suprotnom, vreme da priznamo da je Srbija mlađa sestra Severne Koreje. Očekujem da predsednik Nikolić to shvati i u skladu s tim razreši svoju savetnicu. A ako to ne učini, onda ona i nije kriva, već je samo realizovala naloge šefa. On se opredelio za takav personalni profil jer Pakova najbolje može da služi njegovim autoritarnim namerama. U tom slučaju, bar od mene će iz dana u dan da odzvanja poruka: „Tomo, diktatore!“ Ne zato što sam uvređen zbog harange predsedničke administracije, već što s ljudima koji su mentalno ostali u 1948. Srbija ne može napred, ma šta nam oni već godinama obećavali!
