I u boksu se retko dešava. U politici se desilo juče. Nemanja Šarović uspeo je da za manje od trideset sekundi nokautira Tomislava Nikolića. A nije ga ni pipnuo. Nije se ni rukovao s njim. Samo mu je preneo stav Srpske radikalne stranke - „s naprednjacima ne nameravamo u vladu, a ti, Tomislave Nikoliću, odmah podnesi ostavku.“Nabrojao mu je Nemanja razloge - korupcionaške afere, Dragičina fondacija, kuće i stanovi, enormno bogatstvo stečeno u kratkom periodu i neizostavna diploma do koje je Nikolić došao, a da nijedan ispit nije položio.Nemanja se nije zbunio na Tomino: „Kako ste vi, Nemanja, danas?“, ali su Tomu zbunili Nemanjini argumenti. I Natašina konstatacija da je on najveća sramota za Srbiju. Ako je neko do juče u to i sumnjao, više nema sumnji.I jeste bruka, i jeste sramota da predsednik države zbunjen i besan kukavički napusti sastanak s predstavnicima parlamentarne stranke. Sastanak koji je on zakazao. Da sam juče umesto Tomislava Nikolića gledala predsednika neke druge države, verovatno bih se s užitkom smejala. Ovako, smejala sam se, ali s gorčinom. Ne zbog Tome. Zbog moje države. Predsednik pobegao kao mali miš. Zbunio je čak i plavokosu lepoticu pored sebe. Zbunjeno je gledala u njega i ostala još koji sekund da sedi iako je on ustao i krenuo prema izlazu. Čak ni Stanislava Pak, „mudra“ savetnica, nije mogla tako nešto da predvidi.Nije Toma nepredvidiv. Samo nema manire državnika. Nema ni hrabrosti da čuje istinu o sebi. Ima samo mnogo para, koje su od njega napravile teškog bolesnika. Obolelog od pohlepe.U kratkom snimku od tridesetak sekundi Nikolić je lomio prste, preznojavao se i verovatno mislio da bi mu bilo bolje da i nije zakazivao ovaj sastanak, pa makar i prekršio Ustav. Ionako mu ne bi bilo prvi put.Jadan Toma. Nije znao ni da li je pošao ni da li je došao. Pobegao je glavom bez obzira. Iz kabineta je i mogao pobeći, ali od radikalskih argumenata neće moći.
