Demokratskoj stranci, koja je na izborima preskočila cenzus za svega jedan procenat, taj skor je trenutno možda i najmanji problem. Veća joj je teškoća što je samo prazna ljuštura, izduvani balon, forma bez sadržaja. Baš taj i takav DS je dokaz da duboko greše oni koji tvrde da je u politici ideologija prevaziđena stvar.Jer za šta će sad DS da se uhvati kad je izbornim debaklom u Vojvodini ostao i bez poslednjeg važnog bastiona vlasti? Za Zorana Đinđića možda, kome će, ispostaviće se, Vučić podići spomenik usred Beograda? Za nekakvu slavnu prošlost za koju je svima jasno da pozivanjem na nju nema budućnosti?
Zna to najbolje FK Crvena zvezda, koja krajem svakog maja pompezno slavi godišnjicu titule u Bariju iako je je svima jasno da svakom novom „obljetnicom“ ta proslava više podseća na pomen nekadašnjem gigantu s kojim današnji klub gotovo da nema ništa zajedničko, osim imena.
Da je DS projektil kome je otkazalo navođenje, videlo se i u predizbornoj kampanji. Jasno je bilo da su demokrate izgubljene u prostoru, ali još više u vremenu.
Oživljavanje i podgrevanje nekakvih opozicionih devedesetih - videlo se i tada, a pokazalo se i na izborima - bilo jepotpuni promašaj. Videlo se još tada da je DS bez kompasa jer su njegovi funkcioneri izgubljeni između devedesetih, kad im je jedini program bila borba protiv vlasti, i dvehiljaditih, kad im je jedini program bio vlast, od koje su oslepeli. A ovo je 2016. Niti su devedesete, niti je DS na vlasti. Hoće li neko da im telefonira i da im to javi?
Čime bi to DS mogao da privuče nekog danas? Taj i takav. Bez vlasti i u 2016. Pritom, ne mislim na umišljenu snobovsku kvazielitu s Tvitera koja bi izgubila smisao postojanja kad bi svi ljudi u Srbiji imali sve zube, bili elementarno školovani i elementarno pismeni.
Odgovor je jednostavan. Idejom, da ne kažem ideologijom, za koju bi neko bio ne samo zato što mu je stranka u vlasti ili protiv vlasti.Kojom? Na demokratama je da odgovore. I novim ljudima i novim idejama. Neću još i program da im pišem kad im je već sve nacrtano.
