icon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-galleryicon-homeicon-nexticon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

Posledice pokušaja puča
Foto: Promo VSS

Posledice pokušaja puča

Komentar dana

Pokušaj vojnog udara protiv predsednika Erdogana je propao.

Turska vojska je do sada više puta, kao najjača institucija u Turskoj, kroz vojne udare smenjivala vrh vlasti. Posle vlasti Kemala Ataturka, koji je vladao uz pomoć verne vojske, armija je najmanje četri puta smenjivala legalnu vlast. Poslednji put je 1997. smenila Erbakana, koji je bio na čelu islamske koalicije, Erdoganovog prethodnika.

Anegdota govori da kada su predstavnici vojnog vrha bili u poseti kod Erdogana, da su tražili alkohol, a da im je on rekao da nema i da ga on kao pravoverni musliman ne konzumira.

Oni su rekli da nema razgovora bez alkohola, pa je on naložio da se donese alkohol. Tada su mu generali rekli da iz vojske izbacuju one oficire i podoficire koji prestaju da konzumiraju alkohol jer je to siguran znak da klize u radikalizam. Rekli su mu i da će, ako bude ugrožavao sekularnu kemalističku tradiciju, proći kao njegov prethodnik. No, Erdogan se pokazao kao tvrđi orah nego prethodnici, pa je u čistkama pohapsio većinu visokih oficira.

Paradoks turske politike je da je vojska štitila kemalističku tradiciju sekularne Turske, a da su islamističke tendencije išle kroz demokratske institucije. Tako je vojska vršila vojne udare protiv demokratski izabranih političara koji su težili povratku jače uloge islama u društvu, a sve to gotovo po pravilu sa blagoslovom SAD, koje su uložile izuzetno mnogo resursa u modernizaciju i jačanje turske oružane sile.

Odnosi snaga su se promenili i jak lider s podrškom javnosti i verskih krugova može da se izbori sa do tada superiornom armijom. Samim tim što nisu uhapsili ili ubili predsednika i premijera, puč je bio osuđen na propast. Privatni mediji i nezaposednute društvene mreže su medijski razbili podršku zaverenicima. Bez podrške javnosti ili barem razumevanja dobrog dela javnosti puč teško može uspeti.

Spekuliše se o podršci iz SAD jer je vojska tradicionalno pod kontrolom Amerike, a i Gulen, verski vođa koji je optužen da je mozak ove operacije, nalazi se u SAD. Očigledno da nije bilo otvorenog svrstavanja Vašingtona na jednu stranu. Sigurno su u nekim krugovima u SAD pučisti imali saveznike sa idejom da ako uspeju, mogu da legalizuju vojni udar. Posledice su - čistka u vojsci, jačanje predsednika Erdogana i jača veza Turske i Rusije.

Branko Radun, analitičar

 

 

 

Pratite Kurir na VIBERU:
http://chats.viber.com/kurir