Da kojim slučajem Srbija ima dve velike rivalske stranke slične snage, koje se posle izbora grčevito upinju da privuku manje partije i formiraju vladu - javnost ne bi s većom pažnjom pratila taj proces nego što je sada slučaj. Jer kada neko u startu ima većinu kao Vučićeva lista - mnogim posmatračima deluje da se nešto frapantno krije iza izostanka brzog formiranje vlade. Nižu se razne, često i fantastične teorije. Međutim, sve je mnogo prostije i bez misterije.Beogradu je posle izbora nagovešteno da će biti otvorena pregovaračka poglavlja 23 i 24 sa EU. No, do kraja nije bilo jasno da li će se to i desiti. Pogotovo posle Bregzita. U takvim okolnostima bilo je logično ne žuriti sa sastavljanjem vlade. Da se nije nastavio proces evropskih integracija, Vučić bi imao mnogo manje razloga da u narednom periodu uzme u obzir očekivanja Brisela. Ovako ima mnogo više razloga da u startu nove etape EU integracija taktički zategne odnose.Brisel je dobio legalan osnov da se meša u mnoge aspekte naše unutrašnje politike, od pitanja pravosuđa do delovanja bezbednosnih struktura. To može da se zloupotrebljava i za pritiske u vezi sa mnogim drugim pitanjima, od naših odnosa sa Rusijom do podrške Beograda Republici Srpskoj. Da bi tako nešto umanjio, Vučić sada zapadnim „partnerima“ šalje poruku da ako misle tako da rade, on neće u tome učestvovati. Iz toga proizlazi još jedna poruka: EU neće imati stabilnog partnera u Srbiji i za realizaciju onoga o čemu možemo da se dogovorimo.Umesto totalnog nametanja svoje volje EU bi dobila novu turbulentnu zemlju. I to na već trusnom „brdovitom Balkanu“. Usledio bi period nestabilne vlade, novih izbora, itd. Da li to ikome treba? Brisel će poruku razumeti i neko vreme spustiti loptu, a Srbija će svakako brzo dobiti novu vladu. Međutim, igra će se nastaviti. Sudbina nam je da nas pritiskaju, a mi se dovijamo!Dragomir Anđelković, politički analitičar
