icon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-galleryicon-homeicon-nexticon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

Kulovski diznilend
Foto: Kurir

Komentar dana, Stojan Drčelić

Kulovski diznilend

Komentar dana

Opasnije od svega je saučesništvo, pa makar i pasivno i prećutno, u podstrekavanju na linč Aleksandra Rodića i stvaranje atmosfere koja može rezultirati tragičnim i nesagledivim posledicama


Nema više nikakve sumnje da je vlast Aleksandra Vučića namerna da guši i urušava „Adrija medija grupu“ i Kurir kao njeno najtiražnije izdanje, a vlasnika Aleksandra Rodića liši pravne zaštite, svesno ignorišući svaku ideju pretpostavke nevinosti. Svakog dana sa ekrana televizija sa nacionalnom frekvencijom i stranica glasila izrazito naklonjenih Vučiću raznovrsnim lažima, ponekad čak i komično glupim, Rodiću se na čelu crta meta i telali se na sve četiri strane sveta da je to čovek na koga nema lovostaja, sugeriše se da je van režima ikakve zaštite i da ko god na njega potegne mač, ima biti ovenčan slavom Vučićevog omiljenog matadora što žmureći seče, pa tek onda pita ko je ostao bez glave.


Biće da je Vučić baš ljut. Koliko ih on preže u karuce iz kojih sipaju bes i očaj, a koliko oni sami piju plivadone jer gazdu Vučića boli glava, nije mnogo ni važno. Programska šema nalaže da se po Rodiću bije po vasceli dan, po mustri kroz koju su prošli i Saša Janković, i Vuk Jeremić, i Duda Ivković, Dragan Đilas i Veselin Simonović svojevremeno. Nije to neki ekskluzivitet, nije to opus nekakvog novog Vučića, već onog autentičnog, neprskanog, onog koga po obračunavanju sa medijima pamtimo iz devedesetih, samo sada starijeg i legitimizovanog izbornim pobedama kojima sada ne vredi gledati u zube.


Vučićev bes je razumljiv. Taman je od Srbije uspeo da napravi kulovski diznilend čije će grandiozno finale videti pola Srbije, kad podigne barjak na šipku visoku 100 metara, oko koje ćemo svi da se vrtimo gologuzi i bedni, a strani investitori će da nas zasipaju parama za Potemkinove projekte umesto da nas gađaju krekerima i prskaju jeftinim šampanjcem. Nema toliko velike zastave koja će natkriliti sumornu svakodnevicu naroda u Srbiji, niti prekriti činjenicu da živimo u čudnoj mešavini despotije, demokrature i karikature. Sve je okrenuto naopačke i deluje da je iz naših života proteran svaki red i poredak. Cela njegova politika zapravo staje u ideju da samo on i njegovi treba da jedu batak, a svi ostali da glođu šiju i trticu. Poželjno je da ovi ostali pritom mašu i repom. Otud mu smeta što mu Kurir broji laži i otud je spreman da u obračun sa Kurirom upregne sve.


Nema sumnje u to da će, kad-tad, neko iz Poreske uprave pred sudovima objašnjavati kako se od šest hiljada poreskog duga zida dug od nekoliko miliona, kao i da će distributeri morati da saopšte po čijem se nalogu protivzakonito Kurir veštački obara i sklanja sa prodajnih mesta širom Srbije. Ali sve je to već viđeno.

Opasnije od svega je saučesništvo, pa makar i pasivno i prećutno, u podstrekavanju na linč Aleksandra Rodića i stvaranje atmosfere koja može rezultirati tragičnim i nesagledivim posledicama. Ima pravo Vučićevo biračko telo da bojkotuje Kurir. Ne kupuju ga i tačka. Pitanje je samo ima li pravo deo medijske javnosti da zlurado seiri nad sudbinom Kurira, odmahujući rukom da je sve to samo „mali prijateljski nesporazum“.

Ravnodušnost je i plitkoumna i opasna, opasna makar onoliko koliko je i danas tragično i monstruozno pravdanje Ćuruvijinog ubistva lakonskom konstatacijom da je Ćuruvija bio svojevremeno blizak sa Mirom Marković i da, eto, ko zna ko tu kome i šta dođe...


Vredi gadljive čistunce makar podsetiti da srpsko društvo nisu urušile gole sise sa naslovnih stranica Kurira, nego da je devastacija svega normalnog u Srbiji obavljana devedesetih uz sasluženje nacionalnih radnika iz nekih mnogo starijih i uglednijih medijskih kuća. Svojski se u zaglupljivanju naroda takmiče i danas i još se pitaju kako je moguće da neko sme da radi za drugog gazdu kad su, eto, oni svi na platnom spisku ovog jednog? Sve je danas Vučić u Srbiji. I predsednik, i premijer, i urednik, i selektor, i inženjer. Ipak, od svega mu najbolje ide zapošljavanje.


Sreo sam nedavno poznanika, zajedno smo bili mobilisani 1999, a rat sa NATO proveli smo spavajući sa sve čizmama i uprtačima po dečjim obdaništima. Elem, sretnem ga na pijaci, a on sa kapom SNS deli promotivni materijal stranke. Malo mu neprijatno što me sreo, objašnjava da je preko stranke jednu ćerku zaposlio, a obećali mu posao i za drugu. Još kaže: „Došlo je takvo vreme, prijatelju, ko nije za Vučića, nije ni za sebe.“


Pa ljudi, gde još u Evropi ovo ima?

 

Stojan Drčelić

Pratite Kurir na VIBERU:
http://chats.viber.com/kurir