Svojevremeno sam, na trećoj godini studija novinarstva, uradila prilog za tadašnju TV Beograd o posledicama ogromnog broja abortusa u Srbiji. Bile su to liberalne osamdesete. Urednicima je veoma zasmetala rečenica da svake godine na hirurškim stolovima nestanu po jedan Kragujevac, Ćuprija, Jagodina... Činilo se kao uvreda. Prilog nije objavljen, a nasilni prekidi trudnoće su se nastavili istim tempom.
Danas, više od 30 godina kasnije, Srba ima toliko malo da nam preti izumiranje. Nećemo izumreti sutra, već za 250 godina, kaže statistika. Tranzicija je više od abortusa uzela svoj danak. Brojke udaraju u glavu kao maljevi. Ove godine nas ima 30.000 manje, a prošla je bila rekordna sa 65.000.
Znamo da smo nacija starih, nadstarili smo Evropu i svet, ali ne zato što stari dugo žive, već što se deca ne rađaju. Mnogo se umire, a da bi nam se produžio životni vek, potrebno je neuporedivo više ulaganja nego da se podstakne natalitet. Ko se rugao izreci „Srbi narod najstariji“ neka se odmori.
Vlada Srbije urgentno najavljuje novi zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom. Ovo nije akcija „treće dete“. Biće povećane nadoknade za rođenje svakog deteta u porodici, a najviše za dolazak na svet prvog.
Neće biti diskriminacije prema nezaposlenim majkama i samohranim očevima. Novac će im uplaćivati direktno na račun, nešto jednokratno, nešto na rate, ali će da kaplje. Žene više neće biti prepuštene milosti poslodavaca privatnika, kojima je trudnički stomak strašniji od finansijske policije i poreskih inspektora.
Novac će obradovati sve roditelje, ali naročito one u selima i varošicama, jer su njihove lokalne samouprave siromašne i svote koje odvajaju za novorođene su minorne.
Beograd i veći gradovi donekle su u boljem položaju, industrija, trgovina i usluge su razvijeniji, tako da su urbane bebe trunku povlašćenije. Ipak, država se nije odrekla famoznog PDV na bebi-opremu. Koliko god malo dece se rađalo, svaka cucla znatno puni budžet. Nema ni zakona kojim bi se debelo kaznili poslodavci koji otpuste trudnicu.
Novi zakon je lek protiv bolova, ali ne pogađa žarišta. Ako bismo se upitali zašto žene ne žele da rađaju i prekidaju trudnoću u začetku, morali bismo da se setimo da je ovaj tužni trend postojao i u socijalizmu. Vučja borba za opstanak u novom sistemu po mnogima je promovisala hedonizam i egoizam, ali još više da se nema s kim, ni gde. U teško osiromašenoj Srbiji, svaki novac će ipak naterati i žensku i mušku ruku da ljulja kolevku. Makar jednu.
Za zemlju iz koje, prema zvaničnim podacima, godišnje ode više od 15.000 mladih stručnjaka da bogatijim nacijama život učini boljim, a sebi sigurnijim, politika malih koraka možda zaustavi našu sudbinu dinosaurusa. Nećemo ulaziti u motive. Videćemo da li će se novi zakon sprovoditi i posle izbora.
