Olivera Ivanovića upoznala sam negde početkom 2000-ih, na jednom skupu u Prištini u vezi sa civilnim društvom, posle svih „naših“ ratova, koji su od Slovenije do Kosova trajali više od deset godina. Blistav susret, kakvi se događaju u opasnim i neizvesnim vremenima.
Tada nisam znala mnogo o Kosovu iz prve ruke. No, s obzirom na perfidnost predratnog razdoblja i brutalnost rata tamo, očekivala sam drastičnu podeljenost i odsustvo bilo kakve smislene komunikacije između kosovskih Albanaca i kosovskih Srba.
Onda, Oliver Ivanović. Govorio je podjednako i srpski i albanski. Na skupu su ga podjednako podržavali ili se s njime nisu slagali i neki Srbi i neki Albanci. Ozbiljan, a opet pun energije. Govorio je o zdravom razumu, komunikaciji, zalagao se za poboljšanje kvaliteta života za sve ljude na Kosovu.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(KURIR TV) OVAKO JE BEŽAO UBICA OLIVERA IVANOVIĆA! Pogledajte koliko mu je trebalo da nestane sa mesta zločina!
