Tema sastanka će pre svega biti pitanje balkanske rute, ali će se u fokusu naći i pitanje migracija preko Sredozemnog mora ka Italiji.
Kancelar Kern opominje da se problem sa migracionim kretanjima mora saseći u korenu. Stoga sve članice EU kao i istočne zemlje EU koje odbijaju da prime izbeglice moraju da učestvuju u finansijskim sredstvima neophodnim za borbu protiv migracije.
"Ne može samo pojedinac nositi teret na ramenima i solidarnost ne sme da bude strana reč u EU. Istočne zemlje EU su tokom samita u Bratislavi malo spustile gard i pokazale fleksibilniju solidarnost", rekao je Kern.
U fokusu rešavanja problema stoji jedna vrsta"Maršalovog plana pomoći", koja je usmerena ka pet zemalja na severu Afrike. Sa Egiptom bi trebalo da sepostigne sporazum o izbeglicama sličan onome između EU i Turske.
Kern je izrazio posebnu zabrinutost povodom izbegličke rute koja vodi preko Sredozemnog mora, ne samo zbog velikog broja žrtava već i kao što je rekao "problemi sa kojima se suočava Italija će pre ili kasnije postati i naši problemi. Ako ne počnemo da delujemo na vreme , biće prekasno."
Brojevi govore sami za sebe. Od kako je zatvorena Balkanska ruta broj migranata ka Grčkoj je opao na 41.000 a ka Italiji porastao na 121.000.
Najveći broj izbeglica dolazi iz Libije, odakle isplovi čak 88 odsto brodova sa migrantima koji prevoze 77 odsto muškaraca. Najviše migranata dolazi iz Nigerije , Eritreje i Gambije.
(K.A.)
