Kišno jutro u Srbiji. Jedno od mnogih. Raspoloženje u skladu s vremenskim prilikama. I onda vest - preminuo je jedan od najvećih srpskih glumaca modernog doba Dragan Nikolić.
Posle trenutnog šoka i neverice, u glavi se ređaju uspomene. Kao neko ko je imao to zadovoljstvo, ni čast nije prejaka reč u ovom trenutku, da jedan deo života sarađuje s Gagom, da bude svedok brojnih proba i odigranih predstava, mogu da kažem da su uspomene isključivo vedre i nekako mame smešak na licu. Zato će ovi redovi imati „vedru“ notu.Prva slika koja mi se rodila u glavi je prizor iz tehničkog salona Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Igra se „Bure baruta“, briljantna predstava, glumačke bravure pršte na sve strane, a maestralan je i Dragan Nikolić. Naravno, kao da je moglo drugačije. Oko scene uglavnom vrvi, zaposleni u pozorištu su u pokretu, radi se, daje se doprinos da publika još jednom bude raspamećena...I tako sve dok ne dođe trenutak da se u jednoj od prostorija, tik uz scenu, Gaga ne presvuče. Nekako je vreme za ženski deo sveta (često se sa suprugom prisetim toga) u tim momentima umelo da stane. Sredovečni šmeker u boksericama sa beskrajno šašavim šarama i motivima (srca, tufne, životinjice), bio je magnet za „publiku“ i van scene. I, da vam kažem, stvarno je bio frajerčina.Zanimljivo je da ne mogu da dozovem da je ikad seo da odigra neku partiju šaha sa ekipom u pozorištu (mnogo je godina prošlo), ali mi se čini da je umeo da dobaci poneki potez onako u prolazu, reda radi...
A nekako je umeo da ljudima popravi raspoloženje šta god rekao. I nekako je umeo da muškom delu sveta pokloni, onako neobavezno, poneku mudrost. Poneku misao koja će se usaditi u glavu i čekati pravi trenutak da ispliva i pokaže Draganovo poznavanje života.Kiša i dalje pada. Dušu dalo za spavanje. Pa, mirno spavaj, Gago, ti veliki šmekeru. Laki vam snovi, gospodine Nikoliću.
