U Crnoj Gori konflikte u parlamentu i situaciju da se Đukanovićev autoritarni režim prvi put našao u krizi, iz koje teško može da ispliva čak i ulaskom u NATO. U Bosni je raspad sistema odavno nastupio, ali opozicija, koju podržava Zapad da oslabi ili u perspektivi i skloni Dodika, dodatno podgreva tenzije u Banjaluci. U Hrvatskoj blokada rada HDZ vlade. Čak smo i u Srbiji imali pokušaje demonstracija kojima se nastoje dovesti u pitanje rezultati izbora.Očigledno je da je destabilizacija Balkana proces koji je trenutno intenzivnije aktiviran. Zapadni centri moći nastoje da oslabe balkanske države i da stabilizuju kontrolu nad „mostom među svetovima“. Ono što zabrinjava je podrška povampirenju ustaštva u Hrvatskoj, zatim antisrpski ispadi sarajevskih političkih krugova, dukljanizacija Crne Gore s gušenjem srpskog identiteta, antisrpska i antimakedonska politika albanskih političkih i paravojnih struktura. Jasan je rukopis.Što se tiče velikih sila koje su prisutne na Balkanu, očigledno je da SAD nemaju interes da se Balkan stabilizuje da bi imale potencijalno žarište, dok, recimo, Nemačka želi stabilizaciju, ali na štetu srpskih interesa, Turska destabilizuje Balkan podrškom muslimanskom ekspanzionizmu, a Rusija ima stabilizirajući efekat.Ako bismo krajem godine u Vašingtonu imali predsednika koji se preziva Klinton, a pritom imamo vlast HDZ sa neoustaškom retorikom u Zagrebu i Izetbegovića u Sarajevu, onda to jeste opasan povratak u devedesete. Treba biti svestan da bi sa Hilari Klinton došla i čitava ekipa koja je devedesetih vodila antisrpsku politiku i koji zagovaraju agresivniji pritisak na Srbiju da prizna Kosovo i da BiH postane unitarna, to jest da se uguši Republika Srpska. Iako se američka politika, naročito spoljnja, teško i sporo menja, nije nebitno ni ko je na njenom čelu. Stoga, kad me pitaju za koga glasam, ja odgovaram za Donalda.Branko Radun, analitičar
