Iako se verovalo da će povratak Vojislava Šešelja iz Haga uticati na političku scenu Srbije, to se ipak nije dogodilo. Uvidevši da je politički marginalac, bez ikakvog uticaja na trenutna zbivanja, lider radikala je, reklo bi se planski, krenuo u provociranje regiona. I na to se upecala samo Hrvatska. Pogođeni Šešeljevom retorikom, preko noći su pripremili rezoluciju, koja je pre dva dana usvojena u Evropskom parlamentu.A rezolucijom se „snažno osuđuje Šešeljevo ratno huškanje, podsticanje na mržnju, ohrabrivanje teritorijalnih pretenzija i pokušaji da se Srbija skrene sa evropskog puta“. Pominje se tu i otvaranje ratnih rana, da bi se na kraju zahtevalo da se Srbija oštro ogradi od Šešeljevih izjava, kao i da istraži da li je došlo do kršenja članova krivičnog zakona. Ali zašto se sve to traži od Srbije? I zašto bi ovo trebalo da bude problem čitave države? Zašto neko želi da postanemo taoci huškačkog govora lidera radikala? Pitanja ostaju bez odgovora. Istina, rezolucija nije obavezujuća po Srbiju, ali sada bilo ko može da je upotrebi kada želi da nas uceni ili makar isprovocira. Evo, već vidim kako će je izvlačiti po potrebi.Sve u svemu, previše se ovde pažnje posvećuje čoveku koji po svemu pripada političkoj prošlosti. Mnogo buke ni oko čega.
