Fudbalska Srbija i naš savez učinili su sve prethodnih godina da se spreči ulazak tzv. Kosova u UEFA.
Borili smo se koliko god smo mogli i stalno odlagali ono neminovno. Očigledno je da posle prijema tzv. Kosova u Međunarodni olimpijski komitet nisu postojale ni teoretske šanse da ih zaustavimo. Fudbalski savez Srbije dugo je odolevao njihovim napadima, uvek smo činili sve da diplomatijom ukažemo na problem koji će se desiti ako oni budu primljeni.
Međutim, više ne treba da se lažemo. Naša država je pre nekoliko godina sve to priznala na neki način. Nije onda normalno da sportisti spreče nešto što je bilo nemoguće sprečiti. Oni će sada da slave, a mi ćemo da tugujemo i budemo ljuti. Svi smo svesni koliko su Albanci uložili novca u dobijanje nezavisnosti, a nisu manje štedeli ni kada je sport u pitanju. Mislim da je fudbal poslednji njihov sport koji je ušao u međunarodne institucije. Sve ostale federacije primile su ih pod okrilje, tako da je tako nešto moralo da se desi i kad su UEFA i FIFA u pitanju.I oni, kao i mi, znaju koliko je fudbal važan za reklamu i predstavljanje jedne države u svetu. Drugačije te ceo svet gleda kad se pojaviš u kvalifikacijama za svetsko ili evropsko prvenstvo, a drugačije kad igraš prijateljske utakmice bez svojih znamenja.Svi već godinama, još od bombardovanja 1999, znamo šta je posredi i šta se dešava. Na takve stvari nismo imali moći, ni bilo kakvih poluga da utičemo. Treba da se okrenemo sebi i radu koji je pred nama. Imamo mnogo problema što se tiče reprezentacije i sada je najvažnije da budemo jedinstveni i da se dobro organizujemo pred nastupajuće kvalifikacije za Mundijal, koji će biti održan u Rusiji 2018. Kako znamo i umemo moramo da se plasiramo na Svetsko prvenstvo jer smo do sada propustili tri velika takmičenja i nalazimo se na fudbalskim marginama Evrope.
Milovan Đorić, fudbalski radnik
