Od đaka do generala!Pre mesec dana rastali smo se s junacima „Vojne akademije“, ali Nebojšu Milovanovića televizijska publika trenutno može da gleda u seriji „Folk“, u kojoj igra stilistu Saleta. Pored obaveza u Jugoslovenskom dramskog pozorištu, glumac i nesuđeni veterinar snima dva dugometražna filma. U razgovoru za Kurir govori o ulogama po kojima ga gledaoci pamte, novim projektima i šansama da se snimi rimejk kultnog filma „Lajanje na zvezde“.Da li će se raditi nastavak „Vojne akademije“?- Rasle su želje kako se serija približavala kraju, ljudima je bilo žao što će se rastati sa svojim junacima. Voleo bih da to budu dovoljni razlozi da radimo nastavak.Gde si služio vojsku i imaš li nekog „druga do groba“?- Vojsku sam služio u jednoj kasarni u Batajnici. Imao sam sreću da budem poslednja klasa koja služi ceo vojni rok, sa stražom, gađanjima i odlaskom u pozorište kako bi se igrala predstava. Na sreću, nisam zaradio hroničnu upalu zgloba, ali, opet na sreću, jesam ponekog druga do groba.Trenutno snimaš film „Panama“, debitantsko ostvarenje reditelja Pavla Vučkovića. Hoće li Srbija dobiti jedan dobar film i novog Kusturicu?- Za početak očekujem da se snimanje nastavi, a što se tiče očekivanja, ona su na mestu jer je Pavle Vučković dobio Zlatnu palmu u Kanu za najbolji studentski film. Teme kojima se bavi su problemi koji tište njegovu generaciju. Poređenje je na mestu jer je dobio priznanje na istom festivalu na kojem je njegov veliki kolega stekao svetsku slavu.Tvoja prva uloga na filmu bila je u „Lajanju na zvezde“ Zdravka Šotre. Kakve su vam uspomene na te dane?- Živeli smo poslednje gimnazijske dane tih maturanata i van školskih klupa, na ekskurzijama, u dvorištu dok smo igrali fudbal. Sušili su nam oznojene kostime i jedva nas uterivali u kadar. Nismo razmišljali o rezultatu, slavi... Samo bi neki malo iskusniji kolega primetio da će to biti jedan od onih filmova na kojem će se uvek zaustaviti daljinski upravljač da se odgleda do kraja, i da će nas ljudi posle mnogo godina baš po njemu pamtiti, šta god uradili u životu, uz nezaobilaznu konstataciju: „Kako ste bili mladi“. Tako je i bilo.Da li bi voleo da se uradi rimejk?- Rimejk će sačekati bar dok glumci koji su igrali učenike ne postignu zrelost da igraju profesore.Glumu si upisao iz drugog puta. Da li ti je žao što nisi napustio veterinu?- Srpska veterina nije ništa izgubila, a imam osnovane dokaze, pre svega od publike, da je gluma dobila mojim odustajanjem od tih studija.
UlogePASKALJEVIĆ MI DAJE LIKOVE PO MOJOJ MERIKoja uloga ti spada među najdraže?- Svakako čeliste Marka u filmu „Medeni mesec“, jer sam igrao junaka koji nosi emociju s kojom se gledaoci identifikuju. Što se tiče najtežih, tu je uloga takođe u Paskaljevićevom filmu - „Optimistima“, mladića obolelog od leukemije, a kad se studiozno bavite takvim ulogama, to se u svakom smislu ozbiljnije i vrednuje.
