Premijer Aleksandar Vučić u zvaničnoj poseti Albaniji, prolazi kroz špalir albanskih zastava, srpska himna „Bože pravde“ prvi put se čuje u Tirani. Jedni će reći da je susret sa Edijem Ramom političko poniženje, drugi da je to istorijska poseta. Slagali se ili ne, činjenica je da se niko od Vučićevih prethodnika nikada nije ni usudio da pomisli da ode u Tiranu - ni Tito, ni Milošević, pa ni Koštunica, Đinđić, Boris Tadić... Ali Vučić jeste. To su činjenice.Srbija je godinama unazad probleme stavljala pod tepih. Ali oni se sami od sebe nisu rešavali - samo su se gomilali. Politika „Srbi su najbolji“ koštala nas je teritorija, ratova, sankcija i, na kraju, gubljenja dostojanstva... Ali Vučić u spoljnoj politici radi upravo suprotno od svih prethodnika. Odlazi u Sarajevo, na inauguraciju hrvatske predsednice. Tome su prethodile brojne provokacije. Posle drona i Rame u Beogradu, niko nije očekivao da će Vučić uzvratiti posetu. Ali jeste! I to u jeku kumanovske krize. Nema više zabranjenih tema, nema više tepiha. Neko mora polako da počne da sastavlja pokidanu mrežu, a u ovom slučaju to možda i jeste premijer Srbije. Hteli ne hteli, moramo da razgovaramo, da sarađujemo jer će nas Evropa jedino tako uzeti.
