Novak Đoković najbolji je srpski sportista svih vremena i neko ko bi uskoro mogao da se bori za istu titulu na svetskom nivou.Ima jedna zanimljivost što se Novaka tiče, a potpuno je nekarakteristična za ljude sa ovih prostora. To je činjenica da što veći uspeh postiže, postaje uticajniji u društvu, zarađuje veći novac, njegova posvećenost je snažnija, spremnost na žrtvu jača, a asketski način života i skromnost su sve izraženiji.Novak Đoković i njegovo ponašanje je nešto što može i mora svima da nam posluži za primer. Kako se prilazi životu, životnim obavezama, kako se primaju porazi i pobede i kako se svakoga dana radi na sebi i time pomeraju sopstvene granice.Novak je davno prevazišao okvire jednog sportiste i njegovi uspesi bi morali da se izučavaju kod nas, ne kao sportiste, nego kao jedinstven fenomen, nekoga ko je uspeo da obori mnoga nepisana pravila i pobedi velike sisteme - samo svojim znanjem, umećem i karakterom.Način na koji je u hodu ispravljao svoje greške, oblikovao sebe kao sportistu i pripremao se za najveća sportska iskušenja na koja je nailazio, doveli su ga danas u poziciju apsolutnog vladara svetskog sporta.Novaka srpsko društvo i javnost ne sme da ispusti, ne sme zbog naše dece. Novaka, kad naši mediji imaju priliku, ne treba „daviti“ pitanjima koji film voli, koja mu je omiljena pesma i gde letuje s porodicom. On nam treba da ovom narodu govori o svojim razmišljanjima, životu, pogledima na isti. O njemu moramo da snimamo ozbiljne emisije koje će gledati generacije srpske dece i na njemu učiti. Novak je Srbiji jedna od poslednjih prilika da pokuša da se vrati na pravi put, s kojeg smo, što našom krivicom, što zahvaljujući drugima, devedesetih skrenuli.Ako srpsko društvo ispusti Novaka, onda bolje i ne zaslužujemo.
