Kako onda sve smestiti? Posebno ako se u obzir uzme činjenica da su stanovi u Beču prilično skupi.
“Ono što država radi jeste da daje subvencije, niže kamate... Ali opet najveći deo plate ode na to. S druge strane, ovde se ljudi pre okrenu kupovini stana, nego štednji u banci”, kaže on.
Da bi neko imao više mogućnosti da dobije stan, država je obavezala i investitore da deo stanova ustupe gradu. Tako Beč u svom vlasništvu trenutno ima 250.000 stanova.
Prema Aresenovićevim rečima, kada se gradi neki veći stambeni objekat, jedna trećina stanova ide gradu, kasnije te stanove grad daje u zakup. 
“Cilj je da se ne stvara nikakav geto, tako svako dobija priliku da kupi stan i u elitnom delu grada, po povoljnijoj ceni, jer grad pomaže, a i Privredna komora”, kaže on i dodaje da je to jedan od razloga zašto nema velikih socijalnih razllika u gradu.
Kvadrat stana se kreće od 4 do 5.000 evra, u zavisnosti od dela grada. Iznajmljivanje s druge strane, košta 10 evra po metru kvadratnom.
A na pitanje koliko je Srbima potrebno da se skuće tamo, kaže:
“Prvo je potrebno dve godine boravka ovde da biste uopšte mogli da razmišljate o stanu”, kaže Arsenović. Austrijska domaćinstva, prema statističkim podacima, žive prosečno na 100 kvadratnih metara. Kada je reč o stanovima u vlasništvu, ovaj prosek iznosi 84 metara kvadratna, dok u kućama u privatnom vlasništvu to je slučaj sa 140 metara kvadratnih i kod opštinskih stanova sa 61 metar kvadratni.
(B92)
