Oprezno s Turskom, želi povratak na Balkan

Politika

Postoji raskorak između onoga što pričaju i onoga šta rade. Turci, zapravo, i ne kriju svoje tendencije. Turski ministar spoljnih poslova Davutoglu je jednom rekao da Srbi ne bi imali istoriju da nije osmanskih arhiva, kaže MIloš Marković

Ahmet Davutoglu, plan, skrivanje, Balkan, rojters




BEOGRAD - S vremena na vreme poneki od turskih zvaničnika pošalje i na zapadni Balkan poruku koja po pravilu uznemiri duhove i u Beogradu.

Najsvežiji glas stigao je od turskog premijera Redžepa Erdogana koji tvrdi da je Bosna zapravo jedna od 81 turske provincije i da je njegova obaveza kao premijera da se brine i o Sarajevu.

To je izazvalo uzbuđenje i u delu tamošnje javnosti, ali i nametnulo pitanje nije li Erdogan samo spomenuo Sarajevo, a zapravo delom mislio i na Beograd,piše Politika.

„Turska je mnogo jaka zemlja pa i ne mora mnogo toga da krije”, kaže Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka, i podseća da je ona trenutno 18. ekonomska sila sveta, a da neki prognoziraju da će uskoro biti i među prvih deset.

„Ona je svoju politiku dosta promenila u poslednjih dvadeset godina. Sve do početka ovog stoleća bila je najlojalnija članica NATO-a, a u međuvremenu je postala prejaka i u ovom trenutku ona više treba NATO-u nego NATO njoj. Taj uspeh je posebno brz od kada je na vlast došla Partija pravde i progresa koju vodi upravo Erdogan”, objašnjava Simić.

Prethodna vlast Srbije, oličena pre svega u Borisu Tadiću, podsetimo, dostigla je, „istorijski” nivo odnosa sa ovom zemljom. Turska je, bar deklarativno, tretirana kao strateški partner naše zemlje, a susreti na najvišem nivou bili su učestaliji nego ikada. Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić bio je deo trilaterale u kojoj su još bile njegove kolege iz Turske Ahmet Davutoglu i iz Bosne i Hercegovine Sven Alkalaj. Ova „trojka” je imala redovne sastanke u „nastojanju da se učvrsti mir i stabilnost u Bosni, koja se još uvek suočava s mnogim izazovima”.

Turski predsednik Abdulah Gul takođe je dolazio u Beograd kao što je i srpski predsednik Boris Tadić u nekoliko navrata bio u Istanbulu.

Ako je suditi po onome što se izjavljivalo posle ovih susreta, Turska je zaista postala jedan od najpouzdanijih partnera Srbije.

Ovakav odnos, koji je, između ostalog, rezultirao usvajanjem Rezolucije o Srebrenici u Skupštini Srbije i potpisivanjem Istanbulske deklaracije, nailazio je na oštre kritike u Republici Srpskoj koja se osetila direktno ugroženom donošenjem ovih dokumenata.

Bez obzira na dostignuti nivo partnerstva, Miloš Marković, poznavalac turske spoljne politike, koji je magistrirao na Institutu društvenih nauka Univerziteta u Ankari, smatra da Beograd mora biti oprezan kada je reč o odnosima sa Ankarom.

Postoji raskorak između onoga što pričaju i onoga šta rade. Turci, zapravo, i ne kriju svoje tendencije. Turski ministar spoljnih poslova Davutoglu je jednom rekao da Srbi ne bi imali istoriju da nije osmanskih arhiva. S druge strane, govori se da ne postoje nikakve aspiracije”, ističe Marković i podseća da je Davutoglu više puta rekao da želi da svaki putnik koji krene od Basre bez ikakvih granica može da dođe do Nemačke, što je „grubo rečeno neka vrsta osmanskog šengena”.

I on i profesor Simić podsećaju na Davutogluovu knjigu „Strategijska dubina” koja govori o smernicama turske spoljne politike.

Pratite Sport na Facebooku
i Twitteru
Pratite Stars na Facebooku

Najčitanije

osetite zadovoljstvo kuvanja...

Više na stvarukusa.rs

Facebook

Izjava dana

Želim da naglasim - mi ne tražimo da Srbija prizna Kosovo Hajnc Vilhelm, ambasador Nemačke

Video na Kuriru

Ostali videi
Prati Kurir na Facebooku!