Kažu da svaka medalja ima dve strane, a istorijski događaji barem toliko. Međutim, hrvatska interpretacija akcije „Oluje“ kao velike pobede ravna je, u najmanju ruku, potpunoj samoobmani državne vlasti Hrvatske i negiranju istine.A istina je da je ova akcija, a to ne mislimo samo mi Srbi, jedan od najvećih zločina u modernoj istoriji čovečanstva, koja je za posledicu imala brutalno ubijanje nekoliko hiljada Srba, proterivanje njih više od 220.000, spaljivanje njihovih ognjišta, nesagledivu patnju i stradanje ogromnog broja ljudi.Izlaskom iz perioda varvarizma, paradiranje i slavljenje ovakvog zločina predstavlja potpuno nerazuman i sumanut čin, koji se sukobi sa svim civilizacijskim i ljudskim tekovinama. Ali ovo zastranjivanje još jedan je dokaz da Hrvatska nije spremna da se suoči sa stravičnim zlodelima koji su počinjeni tokom sukoba u SFRJ, a za koje je sama odgovorna. O tome govori i to da je zbog zločina u „Oluji“ samo jedna osoba procesuirana, a da se većina srpskog stanovništva nikad nije vratila.Naravno, pogrešno bi bilo misliti da Hrvatska nema pravo da slavi svoju nezavisnost, ali ne radi se to na leševima nevinih. Istoriju pišu pobednici, ali proslavom „Oluje“ može se postaviti pitanje kakva je to pobeda koju Hrvati slave, koga su pobedili?! Ono što je najvažnije - sebe nisu.
