Među preživelima su Čam Mei i Bu Meng a obojica redovno posećuju zatvor i posetiocima pričaju sve o danima provedenim u njemu.
Mei je do aprila 1978. godine živeo mirnim životom kao mehaničar, a onda su mu jedan dan na vrata banuli Crveni Kmeri, uhapsili ga i strpali u zatvor pod optužbom da je agent CIA.
"Nisam ni znao šta ta tri slova, CIA, uopšte znače. Kad sam došao u Tuol Sleng svukli su me i fotografisali i tako golog me smestili u toliko malu ćeliju da nisam mogao ni da sednem, nego sam čitavo vreme stajao. U ćeliji nije bilo ni WC šolje, već sam imao neku malu kutiju za metke u kojoj sam obavljao nuždu ", ispričao je Mei za BBC.
Prvih 12 dana u zatvoru za Meia su bila iskustvo koje prevazilazi pravi horor. Mučili su ga u sobi za ispitivanje, tukli su ga palicama koje su bili obložene žicom, čupali mu nokte na nogama, a na kraju podvrgli elektrošokovima.
"Stalno su mi ponavljali da priznam da sam špijun. Nisam imao pojma o čemu govore i tako je mučenje postalo još brutalnije. Na kraju su mi u uši stavili elektrode i puštali struju. Mislio sam da će mi glava izgoreti. Nakon strašnih bolova sam priznao da radim za neka tri slova za koja nisam znao šta znače ", ispričao je Mei
Sledbenici Pola Pota u vrlom kratkom roku su uhapsili sve navodne neprijatelje države i optužili ih da rade za CIA i KGB. Sličnu sudbinu doživeo je i slikar Bou Meng. I on je, poput Meia, nakon dugotrajnog mučenja priznao dela koja nije učinio.
"Spasilo me to što sam slikar. Kada je upravnik zatvora, ozloglašeni" Duh ", saznao da sam slikar, naredio mi je da naslikam veliku sliku Pola Pota. Ne trebam ni spominjati da mi je rekao da će me rastrgnuti ako slika ne bude dobra", kaže Meng, koji je tri meseca slikao lik kambodžanskog vođe na platnu prečnika 2x1,8 metara.
Kako je "Duh" bio zadovoljan portretom, zatražio je od Menga da naslika i slike Karla Marka, Lenjina, Mao Cetunga i Ho Ši Mina.
"Nisam znao zašto želi te portrete, nisam smeo ni da pitam. Ćutao sam i slikao."
Nakon što je Vijetnam okupirao Kambodžu i potom uspostavio novu vlast, 15 preživelih 'špijuna' iz Tuol Slenga su oslobođeni, a ostali su preminuli. U knjizi koju su Čam Mei i Bou Meng zajedno napisali opisali su sve užase zloglasnog zatvora, ali i Pol Potovog režima. Kažu da su se na pisanje knjige odlučili kako bi novim generacijama pokazali šta se može dogoditi "kada ludak dođe na vlast".
Salot Sar, poznatiji kao Pol Pot bio je kambodžanski političar i revolucionar čije se ime se vezuje uz jedan od najkrvavijih događaja 20. veka. Rođen je u Kambodži, koja je u to vreme bila pod francuskom vlašću a 1949. godine otišao je na školovanje u Pariz i tamo je postao komunista.
Nakon toga, postaje vođa kambodžanskog pokreta komunista, u to vreme beznačajne partije pod vladavinom Norodoma Sihanouk. Kada je u Kambodži 1970. godine izvršen desničarski udar, Sihanouk je podržao komuniste i njihovu oružanu pobunu. U proleće 1975. godine pobunjenici - koji su se prozvali Crveni Kmeri - osvojili su Pnom Pen i tako došli na vlast u Kambodži.
Pol Pot, koji je bio zapravo vođa kambodžanskih komunista, to je iskoristio kako bi započeo radikalnu i krvavu praksu - stanovništvo je iz gradova oterao na sela, privatno vlasništvo je ukinuo, a intelektualce likvidirao na "poljima smrti". Smatra se da je u naredne tri godine u Kambodži smaknuto između milion i tri miliona ljudi, čime je Pol Pot postao jedan od najvećih ubica među državnicima u istoriji.
Pol Pot je 1978. godine napao Vijetnam, što je dovelo do osvete i vijetnamske invazije i okupacije, te uspostavljanja novog, prosovjetskog režima pod Hun Senom. Pol Pot se sa svojim sledbenicima povukao u džungle na tajlandskoj granici i od tamo je vodio gerilski rat uz kinesku i zapadnu podršku.
Nakon 1989. godine ta podrška je prestala i 1996. Crveni Kmeri su počeli da gube rat, što je izazvalo sukob između Pola Pota i njegovih najbližih saradnika. Pot je tada uhapšen i ubrzo nakon toga preminuo je od srčanog udara.
(Express.hr)
