Mnogi komentatori ukazuju na to da su izbori bili neka vrsta referenduma upravo oko izbegličke politike Angele Merkel, što je izazvalo velike podele unutar nemačkih građana, a što sad postavlja velike nedoumice i u to kako će se partneri Nemačke u EU postaviti u odnosu na načelno utanačeni dogovor s Turskom o rešavanju izbegličke krize, što je naišlo na velike sumnje i otpore unutar nekih članica EU.
Kancelarka Merkel je najviše poradila na dogovoru s Turskom i to u četvrtak i petak treba da konačno usvoje šefovi država ili vlada Unije u Briselu. Činjenica da je bar polovina birača glasala za stranke zelenih, socijaldemokrate, članove vladine koalicije koji odneli jednu pobedu, ali pretrpeli i dva poraza, kao i da je, uprkos neuspehu, partija CDU Angele Merkel privukla dosta glasova, tumači se kao znak da ipak mnogi glasači daju podršku prijemu izbeglica.
Ali se u svim osvrtima evropskih medija ukazuje i na to da se veliki uspeh krajnje desničarske stranke AfD duguje njenoj glavnoj izbornoj poruci da Nemačka ne može i dalje primati izbeglice, pošto ih je preko million došlo bez ikakve kontrole i pripreme kao rezultat poziva Angele Merkel. List francuskih poslovnih krugova "Lezeko" smatra da je politički položaj Angele Merkel svakako oslabljen i, štaviše, podvlači da je to "istorijski poraz zbog uspona populista AfD-a".
Ali, slično drugim medijima, primećuje da je AfD-Alternativa za Nemačku, koju mnogi delom vide i kao stranku s neonacističkim korenima, u svom izbornom programu igrala i na socijalne teme, nezaposlenost na istoku zemlje i rastuće nejednakosti, uz zahteve da Nemačka napusti evro, odbaci sporazum EU-SAD o zoni slobodne trgovine i investicija, kao i da ukine sankcije Rusiji. Britanski dnevnik Fajnenšel tajms navodi da je " kancelarka Merkel na udaru posle uspeha populista na izborima" i dodaje da će ojačati bitku bavarskog vođstva unutar vladajućih demohrišćana protiv politike prijema izbeglica. Londonski Gardijan kaže da je Angela Merkel pretrpela mučan poraz i navodi ocenu nemačkog nedeljnika Der Špigel da su izbori bili prava "crna nedelja" i zbog neverovatnog uspona krajnje desnice.
"Angela Merkel je zagonetni vođa jedne podeljene zemlje", ističe Gardijan, španski dnevnik Mundo piše da je "Angela Merkel kažnjena na izborima koji su prerasli u referendum", dok madridski Pais navodi da je "Nemačka doživela zemljotres koji je uzdrmao sve stranke i razbio nemačku posebnost da je tako bez upliva neka stranka krajnje desnice". Pariski dnevnik Figaro misli da su nedeljni izbori bili "noć grozomore za Angelu Merkel i vladajuću koaliciju i prava katastrofa zato što je to bio test za rešavanje izbegličke krize koja je potpuno podelila zemlju". Italijanski list Korijere dela Sera prenosi mišljenje uglednog nemačkog politikologa Volfganga Merkela, profesora na berlinskom univerzitetu Humbolt, za koga napominje da "nije u srodstvu s kancelarkom", koji smatra da je ogromno neprijatno iznenađenje uspon krajnje desnice.
I posebno podvlači da "vlada neće uspeti da ublaži krizu vezanu za politiku prema izbeglicama, a sve govori da će Alternativa za Nemačku na sledećim izborima ući i u savezni parlament". Politikolog Merkel objašnjava da je "Nemačka duboko podeljena zemlja, ljudi glasaju mahom za stranke, a ne baš pojedine politike, ali u zemlji postoji srednja klasa i srednje niži sloj koji se boji promena u svojoj sredini koje bi unele poremećaj na tržišta radne snege i nekretnina zbog naglog priliva izbeglica". "Zato i glasaju za AfD", kaže profesor Merkel i, kako napominje, "da Austrija i balkanske zemlje nisu zatvorile granice i osetno usporile dolazak imigranata u Nemačku, ubeđen sam da bi kancelarka Merkel dobila još manje glasova na izborima".
On misli da je odluka kancelarke da otvori granice za ratne izbeglice bila dobar potez, ali kaže da je veoma pogrešila što se o tome nije savetovala s Francuskom i Holandijom. "Svidelo se to nekome ili ne", podvukao je profesor Humbolt univerziteta, « Evropa u mnogome zavisi od funkcionisanja osovine Berlin-Pariz, a kancelarka je naprotiv delovala jednostrano, dok sad traži zajedničko rešenje…i postupala kao hegemonska sila, kao što je učinila i u nametanju štednje i ‘stezanja kaiša’ u krizi evra…i sad je izolovana, dok je osovina Berlin-Pariz u dubokoj krizi".
