" data-width="610">
Dear Mr. Smith, señora García, Herr Müller... I present you your names on the map of Europe! On a more serious note, take a look at the following map, showing the most common surnames:
jakubmarian.com Tuesday, March 15, 2016" data-width="610">Najčešća prezimena u Srbiji su Jovanović (Jovanov sin) i Popovič (popov sin).
U BiH je najpopularnije prezime Hodžić, u Makedoniji Stojanovski i Ivanov, u Hrvatskoj Horvat i Novak. Rusima je omiljeno Smirnov, Italijanima Rosi, a Nemcima Miler. U Francuskoj je na prvom mestu prezime Martin, u Španiji Garsija, u Britaniji - Smit.
Boje su date po sledećoj šemi: crvenom prezimena izvedena iz osobina i svojstava, braon iz profesije (uglavnom očeve), plavom iz očevog imena, tirkiznom iz imena mesta odakle potiče porodica i zelenom prezimena izvedena iz naziva prirodnog objekta. Marijan je ispričao za portal indy100 kako je stvorio mape:
"U suštini proveo sam sate guglajući, pokušavajući da nađem statističke podatke na jeziku koji razumem (jer očigledno ne znam baš svaki jezik prestavljen na mapi) i tragajući po rečnicima. Polazište mi je bila Vikipedija, ali pošto tamo mnoge informacije nemaju izvor ili su prosto pogrešne, uvek sam tražio osnovni izvor."
Kad je pronašao tačna prezimena, morao je da nađe i njihovo pravo značenje, pa je istraživao na internetu i u etimološkim i genealoškim rečnicima.
Marijan kaže da mu je najzanimljivije bilo saznanje da su prezimena na Islandu i danas patronimi (prezime nasleđeno od oca, dede, pa i starijih predaka).
"To je sistem gde se detetovo prezime određuje po očevom imenu i to je jedina zapadna zemlja koja se nije prebacila na sistem porodičnih imena koji nam je svima blizak. Taj sistem je vekovima unazad bio zajednički svim nordijskim državama, a rezultat je da se skoro sva prezimena u Danskoj, Norveškoj i Švedskoj završavaju sa -son ili -sen, što je ekvivalent imenici 'sin'", ispričao je Marijan.
"Druga pojava koja mi je bila zanimljiva jeste da je najuobičajenije prezime u Slovačkoj Horvat, što je mađarski naziv za Hrvata, dakle pozajmljeno je od hrvata. Čudno je to što u Slovačkoj ima 30 puta više ljudi koji se prezivaju Horvat nego što ima etničkih Hrvata", dodaje Marijan.
(jakubmarian.com, indy100)
